Ратник

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ 141

да би ово потребно било за официре који изгледају нарочито позвани за висока звања.

Вештина вишег старешине, команданта, у томе је да преда виђа, да изабере од својих идеја и оних које су му дали и де их, па ма шта томе на путу стајало, примењује. Ово предвиђењдалеко у напред то је посао имагинације. Она управо чини геније. Петен је по писцу имао стваралачке инспирације.

Органи зација командовања чини предмет засебног одељка. Ту је више разрађена техника овог важног и деликатног посла. Командант не треба да има никакве материјалне бриге, он се администрацијом не треба да бави. Питања организације веза, комуникације и др. треба оставити у рукама потчињених. За то је начелник ђенералштаба. Централизам води до апсурдно· сти, и писац га осуђује. Командовати, како каже, то је у ствари знати координисати воље, децентрилизовати напоре. Ђенерал није у стањуда сам намести топове нити да каже сваком шта ко има да ради. А у плановима за напад било је где се чак улазило у детаље; па се није заборављало навести ни колико бомби понети, ни какво одело обући! А резултат је тада био што се заповести нису могле извршити. Иницијатива и рефлексија губиле су се из редова француске војске. И кад је Немац брутално ударао у зграду ове централизације, кад се команданти армија и корпуса нису умели наћи у оваквој ситуацији и нису знали наређивати, колико се тада њих нашло у тешкој забуни и нису били на висини захтева и прилика!

Али ако напори имају бити широко децентрализовани, мисао која ради на против треба да буде једна. Го је пак најтеже остварити. Многи ђенерали, каже писац, нису у почетку рата имали ове особине. Њима је недостајало и познавање особина других родова оружја.

Спреми за рат посвећује писац две главе: једна опширно говори о моралној спреми, а друга о материјалној. Дефетизам је доста значио за њихову земљу и њему посвећује неколико страна. Страх је уносила позадина, и овај је феномен најбоље запажен 1917 г. Јединице које су биле са фровта повучене, биле су страхом заражене, а та гангрена је донета из депоа или од оних што су се враћали са одсуства. Једном речи морално питање доминира операцијама. Материјална страна даје писцу повода да се осврне на недостатке француске у почетку рата. И та места можда вреди навести: 1914 г. мобилизација у ужем смислу, то јест војна мобилизација, била је припремљена и добро изведена. Извршење беспрекорно створеног плана у миру допринело је у осталом да се одржи високи морал гојске. Иза ове лепе фасаде пак, на'несрећу, није било ни тешке артиљерије ни потреба, ни муниције, ни покретних кујни. Ђенерали и главни командант добро су применили што су из књига и у ратној школи научили. Већина официра нису били способни да схвате економске проблеме што је могао до наметне модерни рат.