Ратник

142 РАТНИК

Сводећи узроке оваквог стања писац каже, да је то било због неорганизације командовања. 'Томе су припомогли и недостаци у кредитима.

И заиста, с правом каже писац: што се дубље у проблем улази, стиче се убеђење да спрема за будући рат премаша могућности војске и компетенцију ђенералисимуса. Она :се шири на све гране народног живота, и допире до свих министарстава.

У принципима одбране држава износе се доста опширно вачела која треба да владају при заштити граница. Одбрана земље у француској захтева да се има моћна авијација, способна за бомбардовања, пренос и гоњење. Сваки напредак у овоме чини гаранцију за мир. Исто као што је Ерглеска приморана да има надмоћност на мору за своју сигурност, тако Французи треба да стекну, без агресивних намера ма против кога, господарство у ваздуху.

Завршна последња глава износи опширно начело опграција. Бар на најглавнијима вреди се мало задржати. За стратегијску дефанзиву показале су се као најбоље идеје ешелонирања по дубини и економије снага, које са идејом концентрације средстава чине целу ратну доктрану. Концентрација средстава на некој тачки могућа је само благодарећи економији на другим. Дајући о свакоме од ових принципа своју теорију поткрепљену примерима из операција на француском ратишту, писац прелази на стратегијску офанзиву. Налази укратко да офанзивна акција треба да буде сразмерна могућностима прикупљања снага. Немци су имали разлога да нападну 1914 као и 1918. год. То је за њих био ј-дини начин да рат воде. У првом случају-пре но што би Французи били организовани, у другом пре.доласка Американаца. И њихова акција 1914. год. требала је да успе, јер је била у сразмери са средствима. То пак није, више био случај 1918. г. и довела је до пораза. Надмоћност снага нема потребе па је вечита и апсолутна. Довољно је да одигра своју улогу, да траје извесно време на бојишту док се изводе пројектоване операције. А вештина је команданта умети се користити повољним моментима кад располаже надмоћношћу снага. Немци су два пут пропустили, срећом за Антанту, повољне и ретке прилике кад им се победа нудила: у тренутку моралне кризе у Француској и после Капорета. Талијанска Врховна команда била је изгубила главу, неспособна, а француско-енглеске дивизије пристизале су тек. Дани су срећно пролазили и стратегијска офанзива не наступи. Односно плана каже, да га главни командант треба да састави рационално а да га сваког момента може мењати према општој ситуацији. И овде као и свуда још увек важе давно прокламована начела,

Најзад прелази на тактичку битку, која му личи на борбу два атлета у једном ограниченом простору. Разуме се да су пропорције устостручене, јер се могућности шире са бројем војника и савременим техничким развићем. Битка захтева кон