Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 143 центрацију снага. Победа припада ономе који зна да сачува до одлучног часа надмоћност резерава. Као и у индивидуалној борби и за битку важе ова начела: Оба противника траже да сачувају своју слободу акције предузимајући мере за сигурност. Друго је економија снага, чему помаже маневровање. И треће кад се противник види доста истрошен он се напада употребљавајући средства. Топови, људи и др. све се жртвује да би се код непријатеља створила паника, знак за тражену дезорганизацију. Овим разлагањима писац завршава. Као што се види, заиста је мали број ратних начела, која ће увек важити па и у будућим ратовима. Начела која није тешко научити, само је вештина применити их. Све зависи од генија који је дорастао да оствари ова начела, која ако се читалац пажљиво задржавао, увидео је да су проста, и да важе не само у војној области већ се могу применити и у свима људским делима, и она чине баштину нашег разума и господаре свима његовим творевинама Без имагинац“'је, ако она не оживи ова начела, нема успеха, нема победе. Командант њоме ствара; својим дахом, својим генијем он даје живота инертној материји. Француска војна књижевност може се похвалити знатним бројем дела која ма у коме виду износе и претресају прошли рат. У њима се даје доста материјала и за будућег историчара, л за сваког који би хтео да се свестрано њиме упозна. Ова књига чији смо приказ дали изводи опште закључке, дајући тако рећи резиме,те може показати читгоцу по којим ће се путевима и будући рат водити,

Ђ. Ћирић.

Хеликоптери. Експериментална истраживања о општој функцији хелиса. Студије о механици Хиликоптера од В. Маргулиса, бившег директора лабораторијума на Ајфеловој кули. На осмини, 91 страна и 21 фигура и слика, 1922 броширано, 10 франака, издавачи Готје Вилар и Комп.

Први конструктери хеликоптера сматраху да се главни интерес њихових апарата састоји у могућности да се дигну или спусте вертикално и да се зауставе у простору. Но има места приметити, да би примена ових апарата била врло ограничена и да би могда послужити само војним циљевима.

Али можемо се питати, дали није могуће остварити помоћу подупирујућих и напред терајућих пропелера (ћеПсез зизета сез е! ргоршајуе5) једну справу за пренос која би, могући се издићи и спустити сасвим вертикално, била с гледишта корисног преносног терена и утрошеног горива поред исте брзине способнија или бар равна авиону2