Ратник

НЕКРОЛОГ | 1

Рођен у Алексинцу, већ на мајчином крилу запојен је безграничном љубављу према Краљу, Отаџбини и војничком позиву. Као сиромах ђак, мсрао се привремено латити и тешког учитељског позива. На глас бојне трубе, као добровољац учествовас је у Српско-бугарском рату 1885/6. године. У нижу школу Војне Академије ступа 1887. год., свршава је са врло добрим успехом. Одлазећи у трупу одликовао се, нарочато као водник и наставник у курсу за резервне официре Моравске и Тимочке дивизијске области 1891. год.

Као један од најбољих, изабран је за водника питомачке трупе а потом свршава Вашу Школу Војне Академије. Његова спрема и способност показана у |, У. гард, 12. 15. и 17. пуку доводе га 1891. год. за команданта пешад. подоф. школе.

Рат за ослобођење 1912/13. год. затекао га је као команданта ТУ, пешад. пука „Стевана Немање“ и свој данак у крви за Краља и Отаџбину дао је 11. октобра 1912. год, на Младом Нагоричану, када му је непријатељско зрно пребило кост десне руке и прекинуло нерв.

Од дана мобилизације 1914. год. до 26. августа исте године, као помоћник команданта Дринске дивизије []. позива заступао је команданта дивизије. Осигуравајући границу од Зворника на Дрини до с. Ушћа на Сави, први је примио борбу са. аустро угарским трупама. После упорне. борбе код Лознице 31. јула и одбивши неколико јуриша 1. августа 1914 године успео је да са 10 батаљона задржи непријатеља јачине две дивизије (11, корпус) Непријатељ је успео тек поске тешких губитака да заузме један део ровова, Продирање јаких непријатељских снага правцем Зворник— Крупањ натерало га је да се повуче на нову одбранбену линију код Јаребица. Тек 3, августа непријатељ наступа од стране Лознице и на Завлачким положајима, овога дана пред вече, борба је достигла врхунац, непријатељ полази на јуриш настаје колебање. Овога момента где се одлучује победа или пораз, покојни Уча појављује се на челу штаба међу малаксалим борцима у стрељачке ровове, наређује извлачење батерија на предњи нагиб положаја, што даје пострека уморним борцима да истрају. Непрекидним борбама задржао је положаје Гробље, Равнајски вис и Марјановића вис 4, 5. 6 и 7. августа.

Као помоћник команданта Дринске дивизије првог позива одликовао се као командант левог одсека те дивизије у борбама на безименој коти (Гучеву) и на Костајнику од 27, августа до 30. септембра 1914. године.

Од 3 октобра 1915. год до 26. фебруара 1916, год. видимо га као команданта Крајинског одреда Тимочке војске. За његову улогу и рад надлежни веле: „Да на датом граничном фронту, који је, с обзиром на јачину и квалитет снаге, којом је располагао, био велики, затвори непријатељски правац долином Черне и наш отвор долином реке Поречке; и да