Ратник

148 РАТНИК

забрани непријатељу евентуални покушај прелаза на нашу страну (десну обалу Дунава) на овај је начин Крајински одред имао да одигра једну важнију улогу и да буде поуздана гарантија нашега крајњега десног крила, северног стратегијског фронта. Он је ово у истини и био.

Положај је врло добро изабран, организован и утврђен и са вештином и упорством брањен тако, да је Крајински одред свој задатак успешно извршио, а овим поред тактичке извршио је и једну стратегијску улогу, не малог значаја. Више непријатељских покушаја прелаза преко Дунава на нашу стргну на време је опазио и увек осујетио. Међу овим непријатељским покушајима био је један озбиљан покушај прелаза непријатељског код Текије, који је Крајински одред тако одбио, да је непријатељ ово своје предузимање платио врло великим жртвама.

У осигуравању правца Поповац — Параћин 2!. октобра 1915. год. на положају Глоговице—јеловице — Грабчине—Обла —Горун између Поповца и села Лукова одсудном одбраном одбио је знатно јачег не ријатеља и осигурао правацза даље повлачење свог одреда и Треће армије преко Параћина.

Са положаја „Црвени Брег“ код села Кочана, на левој обали Пусте реке, садејствовао је нападу Друге армије против непријатеља на Доброј Глави на десној обали Пусте реке и имао успеха заузевши положај Дрењак на левом крилу Друге армије. 2. новембра 1015. год. на Трновом Лазу сузбио је непријатеља и натерао на повлачење, и тиме осигурао десни бок Треће зрмије и прикупљање Браничевског одреда.

Од 2. марта до 10. јуна 1916. год био је помоћник команданта Тимочке дивизије и на овој служби показао је сву своју вољу иу њу унео сву своју ревност која је њему у опште својствена.

22. јуна покојник је одређен и упућен у Русију за ко: манданта друге дивизије Добровољачког корпуса Срба, Хрвата и Словенаца Наступио је бољшевизам и да би сачувао ред и дисциплину предузео је потребне мере, зашто су га напали бољшевици у Александровску, али је успео да све савлада.

Вратио се из Русије са клицом тешке болести, која га је и у гроб одвела. 4

По оцени претпостављених био је: отворен, искрен и поштен; лично врло храбар, смишљен, лако схватљив, одлучан. За успехе у командовању у борби 1914. год. био је од

· стране команданта Треће армије предложен 5. јануара 1915. год. за унапређење у чин ђенерала. Унапређен је у овај чин 21, октобра 1918. год.

Покојник је по ослобођењу и повратку примио команду над Целокупном Жандармеријом у нашој Отаџбини 22. децембра 1918. године, и у овоме послу унео је све своје способности и сву енергију, којом га је природа обдарила. Он је њен први организатор, који ју је ујединио, уредио, снабдео, улио дух љубави својим потчињеним ка светој и узвишеној дужности