Ратник

НЕКРОЛОГ 149

према Краљу и Отаџбани и показао им пут, којим имају да греде.

Покојникове груди красе: Таковски Крст 5. реда; Медаља за војничке врлине; Бели Орао 5. реда; Златна медаља за храброст ; Кара-Ђорђева Звезда са мачевима 4. и 3. реда и све споменице од 1885. године до данас.

Мир Пепелу!

Добр. Ј. Миленковић, пуковник.

АНТУН А ПОВРЗАНОВИЋ.

Пешадијски капетан П. кл. — пилот-ловац и командир пилотске школе |). ваздухопловне команде.

Сваки прогрес у свима техничким наукама тражи и своје жртве, а нарочито авијација у томе предњачи. Без жртава нема прогреса; али зли удес баш тражи најдрагоценије, на:лепше жртве! Етс, баш је зла судбина хтела да нам отме из нашег јата једног од најсмелијих, најбољих — хтела је нашег капетана Антуна Поврзановића. Наше јато је још немногобројво, младо, које под врло тешким околностима иде правим, одређеним путем да достигне свсј поставлени циљ. Пут је тежак, али не непремостив, скопчан са непрекидном борбом. У свакој борби има и жртава; борба без жртава и није права борба. Нас те жртве не застрашују, већ нас још више кураже, челиче, да у непрекидној борби истрајемо.

Наш Антун је млад авијатичар, који је за кратко време својим енергичним, истрајним радом створио себи репутацију у »аздухопловству. Он је био и телом и душом гвијатичар, Тих, миран, повучен, непрестано је радио, усавршавао се, мислио о ваздухопловству. Његовим еволуцијама у ваздуху дивили су се и стари и млади авијатичари, Он је био наша дика, наш понос, Са каквим смо га усхићењем, одушевљењем посматрали кад се вине са својим лаким апаратом у плаветни азур, и када га јутарњи сунчани зраци поздраве својом топлином, а јутарња роса својом свежином. Онда нам се чини да је све стало; сва га природа посматра, диви му се и поздравља га као свог присног, чистог друга. А њему како је било лако, слатко да се бар може за кратко време одвојити из ове таште средине; где биу чистом, азурном зраку, и ако не дуго, био сам и уживао у својој чистоћи.

Антун није био рекламатор; а то га је још више узвишавало. О својим смелим бравурама у раздуху никад није говорио и нерадо је о томе говорио. Он је летео не ради рекламе, већ ради себе самог. Није летео, што је морао, већ