Ратник

150 РАТНИК |____= о

просто што је осећао — инстинктивно. То му је била насушва потреба. Не летети за Антуна би био пораз; спречити га да не лети значи као птици осећи крила; забранити му значило би: забравити му да дише, живи. То није била код нашег Антуна гола пасија, већ потреба. То је мало необјашњиво, мало чудновато, али је тако, то је истинито. Тај осећај може имати и осећати само амбициозни авијатичар. Само тим и таквим људима има човечанство бити захвално што је авијација овако рапидно напредовгла.

Као што је у ваздуху својим смелим, дивним еволуцијама служио за пример, тако исто Антун је и на земљи био узор. Цео официрски кор с њим се могао поносити: пристојан, скромгн, карактеран, частан и уопште све врлине је имао, које треба и које могу да красе једног човека. Према млађима текође пажљив и тактичан као и према старијима. И ако млад са пуно искуства увек је користио млађама. Ево, шта његове претпостављене старешине веле у својим оценама: „Врши службу с јаком вољом и амбицијом. Има сва својства за из: врсног пилота-шасера. Озбиљан, поуздан, ретко квалитативан карактер; одлично васпитање; добар наставник за учење пилотаже; одличан пилот акробата. Заслужује сваку препоруку; карактера постојаног и светлог; строг и правичан“, Ето такав је био цењен од својих претпостављених; али он је још више цењен од својих другова, који су с њим непрестано били у додиру.

Своје достојанство, своје ја ценио је изнад свега. Никад није могао дозволити да га неко унизи, био то млађи или старији. Своје знање је непрекидно допуњавао и то не само стручно, већ опште-енциклопедијско. О свакој теми могао је говорити са поузданошћу и са јаким аргументима бранећи своје назоре.

Да би се што боље усавршио у своме авијатичарском занату, молио је пре кратког времена, да га пошаљу на једногодишњу студију; али за несрећу ту дефинитивну одлуку није дочекао.

Ми смо га изгубили, али међу нама његов дух, његова велика енергија увек ће пратити његове другове. Његова ревност и преданост служби увек ће нам бити пример и подстрек за што истрајнији рад. Он ће бити у вечитој успомени међу нама, као што су нам вечити и наши пали другови на Ветернику, Добром Пољу и Кајмакчалану. Он ће их поздравита и рећиће им:да је њиховом крвљу створена, уједињена отаџбина, и да је он својом младом крвљу допринео учвршћивању заједничког духа јединства.

Међу палим борцима наћи ће тамо на челу свог команданта, мајора Бранка Вукосављевића, чијим је корацима покојни наш Антун и следовао, па који је и сам истим путем величанствености пошаз к њему — у вечност.