Ратник

МАНЕВАР ВАТРОМ 39

Утрошак пада поглавито на зрна, борце који су још унапред осуђени на смрт, који се у жељено време даду заменити, чије борбено дејство (обзиром на удаљеност почетка и свршетка путање) не открива, !рзо Тасјо, непријатељу наш маневарски " положај.

Овим начином, дакле, командовање налази могућност да држи и чува у руци оруђе којим се да руковати без риска да га прерано компромитује који од подчињених, чија иницијатива, по изгледу локално срећна, може имати кобан одјек на целину, ако је прерана.

У овим приликама гађање у великоме испуњује своју капиталну улогу: оно уштеђује живе борце и, у исти мах, један други драгоцени елеменат, време.

У гор: реченом, гађање може бити сматрано као чинилац извршења, чинилац који има само даљне везе са осталим чиниоцима које командовање ставља у дејство.

Ако се, дакле, на овај начин употреби гађање, онда оно налази максимум могућности да развије пуну меру свога замаха. У домену непријатеља оно има да испољи своје дејство. Тамо зрна, слепи бруталци, имају одрешене руке. Ту се најсмелије и са максимумом изненађења може да ради.

в) Главни циљ— Успех сопственог командантшовог маневра.

Овде је већ друга ствар. Питање је у исти мах и капиталније, и сложеније, и деликатније.

Ту се долази до главне фазе битке: одиграти решавајућу партију, постићи позитивни резултат. Све остало, што се на равним местима и у разно време врши, у основи је само помоћно,

Посао постаје сложен, јер се у синтези свих енергија, откривајући се све више и више, употребљујући све изворе и све резерве, ту има поступно да уложи све чиме се располаже,

Питање је деликашно отуда, што се у току дејства оштра и непредвиђена трења са непријатељем умножавају и што су обавештења (податци) све мање опортуна и тачна. Тада ће командовање увидети да многи чиниоци, који су у почетку сматрани као сигурни, постају све више несигурни и да се све више измигољавају из његове руке и његових заповести.

Да се не би рекло да се ради на срећу, у узбуђујућој тмини, треба стрпљиво и изближе разгледати респективне ситуације трију битних чинилаца успеха:

а) самог командовања;

6) маневра ватром артиљерије;

в) маневра покретом пешадије,

а) Савремено Командовање мора бити вечити рачунџија, битно маневарски а рпопл. Чак и када ради на основи тачних података, ипак су ти податци увек из домена, више или мање свеже, прошлости. Они никада неће бити што друго до водиље