Ратник

40 РАТНИК

његове маневарске интуиције. Може се рећи да његове поступне заповести, у ствари, имају за циљ не непријатеља од дотичнога момента, већ непријатеља каквога оно замишља у више или мање скорој будућности, са вероватно прсмењеном вредпошћу.

6) Гађање савремене артиљерије, непобитне основе маневра ватром, јесте по своме склопу борбено оруђе а рпоп; према начину како се употреби оно и налази свој пуни развој.

Од свију чинилаца које командант може у борби да стави у дејство, у садање време, нема их који би масом и концентрацијом, па по томе и маневарским замахом, били унапред више рачунски од гађања артиљерије. Оно се најбоље, најјасније и обнављајући се, повинује заповестима које означују воље а рпоп, командантове,

Може се, на жалост, рећи да у последњем рату ова стварност није била свима позната и да је, због тога, често пута пешадија осетила болне последице.

Сваки дан артиљерија је, у домену гађања, све више потврђивала независност и удаљавање које се односило на њене јединице борбе и њене јединице маневра. Отуда и излази да прве јединице све мање и мање компромитују друге, и да ове последње могу бити што дуже активне и без престанка способне за поступне равличите и променљиве задатке.

Отуда и јесте повећана улога сталне резерве коју артиљериско гађање има у односу на команданта.

Ну ма како да су страшни, резултати су у принципу пролазви. Њихова потпуна вредност изискује да буду искоришћени, а то искоришћавање, нормално, пада на друге чиниоце извршења.

в) Заиста, маневар покретом пешадије има другаче особине.

Код овога рода оружја, који ће, ма шта се сневало или ивмишљало, увек остати главни, нема никакве оделитости између јединица борбе и јединица маневра.

Сваки део пешадије маневрује и бије се пео онде, где је у једној локализованој конвергентности. свих његових физичких интелектуалних и моралних средстава.

Он дејствује на ускоме простору, у присуству опипљивих стварности момента и места. Он види и ради, готово „У исто време, под дејством најбржих рефлексија.

Будући, до највећег степена, обдарена за индивидуално рашчлањавање зато што је најмање роб материјала и зато што располаже највећом мером опортуних и тренутних иницијатива, пешадија је потпуно пластичнаи у могућности је да непосредно и сама прибегне локалном и одлучном искоришћавању постигнутих резултата.

Најзад, пешадија је род оружја код којега је морална егзистенција, под личним потиском одговаргјућег старешине,

"