Ратник

МАНЕВАР ВАТРОМ | 4

подобна да повећа енергију чију евентуелну корист и замах није могао да предвиди никакав рачун.

Ова неупоредна својства, од којих су већина искључиво лична, чине од пешадије, у модерноме рату, тип органа извршења

» а розјепоп, који се на бојном пољу, у погодном моменту, користи податцима које она сама прибавља. То је модел борца, синтетичког, самосталног, нормално једино способног за решење, за заузеће.

Ипак, треба рећи:

1. — Пешадија је род оружја чији су успеси и користи које ће дати командовању мање рачунски а рпоп.

Дисциплина која гарантује њену кохезију, интензивност криза које у појединим тренутцима она мора да пређе, брзе и честе наизменичности распаљености и клонулости којима су изложени њени нерви, изцрпљивости, тешкоћа замене њених бораца без знатнога умањивања њихове вредности и неколики други узроци чине да се она тешко да упоредити са њом самом, од једне јединице ка другој и у једној истој јединици од једнога часа до другога, Број променљивих увек је јако већи од онога броја који се може узући у једну једначину.

Питање је двогубо компликованије због тога што се пешадија бије и манерује на извесноме одстојању од командовања те услед тота често су: узајамне и опортуне везе, запоповести и извештаји практично обустављени; сваки ангажовани елеменат пешадије је у истини и утрошен; командовање може да га понова има у својој руци само после смене, за време одмора или после крајњега успеха.

У погледу дефивитивног добитка битке, ова несигурна особина употребе пешадије налази моћне накнаде у резервама индивидуелне иницијативе, коју имају само живи борци.

2. — Спорост њених пдемештања на савременоме бојноме пољу, дужност да умањи губитке у току кретања, мали захват њеног догледа и њенога дејства, потреба да се оријентише и да се сваки пут повија према локалноме и блискоме циљу, према коме, нормално, она дејствује право испред себе, намећу пешадији обавезу да се распарчава.

У начелу, дакле, код пешадије треба се одрећи ма каквог дејства извесне локализоване масе.

Ту се имају многобројна детаљна ангажовања која теку једна за другим и која се слажу једно на друго, чији је каданс неодређен и непредвиђен и чије су респективне оријентације најразличитије,

Опортуно осматрање и контрола целине још су тежи него што је то случај и код најпогоднијих артиљеријских гађања,

Маневар покретом не може, дакле, ни у ком случају, претендовати на континуелност, која би се могла упоредити са оном која се често да постићи маневром ватром.