Ратник

42 РАТНИК

Накратко:

а) Командовање располаже двама главним чиниоцима извршења: маневром ватром и маневром покретом, који међу собом показују тако велике контрасте да је од њих немогуће начинити једну спрегу. |

6) Оно прво — маневар ватром — командсвање држи, уопште узев, на домаку свога гласа; у принципу може срачунати користи које може дати и може га чувати у руци у току извршења; али не сме се заборавити да, ма како да је велики резултат који тај чинилац извршења даје, ипак он сам не може имати дефинитивну вредност.

в) Други чинилац — маневар покретом — остаје главни чинилац крајњега решења, чинилац који је једини способан да санкционише потпуну победу; он је такав, да баш онда када се највише жели да је у руци он се највише измигољава и излази из руку.

Ове стварности су неоспорне и треба их познавати. Из до сада реченога види се, да маневар ватром делује у даљној вези са маневром покретом, пошто је његова битна улога постигнуће економије другога.

Практика намеће као правило: стално изналажење што иншимније комбинације ових двају маневара.

Пошто се нема могућности да ова два маневра делују упсредо, вештина командовања треба и мора да учини све, те да неминовно оствари бар конвергентшност њигтових заједничких напора.

По фрацускоме

о ДММ.