Ратник

92 _ __РАТНИК Сан

Ако би наступио случај да су батерије ушле у сферу бли«ке борбе, онда митраљези батерија, ако хоће тактички да се употребе, морају се увући у предњу линију, т. ј. тамо где се налазе митраљези пешад. јединица. Гађања митраљезима из позадине била би начелно везана за специјалан терен, па иу овом случају, у овим моментима борбе, употреба ове ватре најчешће би била више од штете него ли од користи. Може се одобрити у извесним случајевима за одбрану, само за извесне моменте и на већим даљинама.

За непосредно одбијање јуриша на усамљену батерију, кад је батерија на положају, придавање митраљеза за ове случајеве нема оправдања. Јер налазимо да би изванредан случај био да батерије остану и покушају да одбију јуриш, кад је са борбом свих јединица испред батерија свршено. Ја налазим да је даље задржавање батерија на положају, по цену и одбијања јуриша непријатељског, неоправдано. да објаснимо. Ми тражимо да батерије остану на положају не до последњег момента, већ да остану и искористе и последњи моменат. По'следњи моменти су најскупљи, ефикасни и: одлучујући. Улагање и последње снаге, и последњег метка и бомбе, бива од пресудне вредности. Стога кад се изборава решење— уложити све снаге и сва средства, све увући, натерати и бацити у акцију. А кад борба не успе и пропадне и последњи покушај за успех, онда сваки покушај од стране батерије да с митраљезима одбије јуриш била би ствар узалудна. Њој остаје сад још једина могућност, да се постара и успе да се из борбе од заробљавања извуче. Батерије су у том случају извршиле свој задатак и кад су искористиле и последње моменте за ствар успеха и живот оних Који се под најтежим околностима боре, не може 'се захтевати витешто изнад овога. Борба налази свог оправдања једино у тежњи, да се избегне могућност заробљавања, да се едступање осигура. А кад батерија ипак, при горе реченим околностима, падне непријатељу у руке, треба посматрати да су дале максимум корисног дејства. т. |, и после последњег момента за одступање Са њима не могу да остану у ред оне, које су из из најжешћих бораба умеле вешто ла се уклоне, Старешине ових јединица најчешће су сачувале само свој лични интерес.

Поред најлепших похвала, које се упућују с пуно права и резона нашој артиљерији, ја бих јој скренуо пажњу, поводом питања, и на једну погрешку из ратова. Ова није потицала из њене неспреме или рђавог начина употребе, већ је последица нашег осећања и менталитета. Ова се погрешка састоји: што је артиљерија врло често уклањана из борбе пре него што је требало, а једино из осећаја да топови не падну непријатељу у руке. Међутим ово се у савременој борби не може избећи. Иако и у будуће морамо у истој мери водити рачуна о осећају части, ми морамо наша осећања трансфор-