Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 93:

мирати за друге поступке, те да не би материјал претпостављали људству, наравно без штете по његову моралну вредност и његов дух...

У другом случају, који писац предвиђа за употребу митраљеза придатих по формацији батерији, наиме у одбијању јуриша приликом кретања батерије по бојишту, био би само: изванредан ратни случај управо извесна невероватноћа. Ми знамо да такви и слични случајеви постоје, али то су само случајеви, управо грешке оних, који батерију упућују без довољног или никаквог осигурања по терену, кад је ситуација још пуна неизвесности и несигураности. Стога и налазимо да и за овакве случајеве нема гајзоп Ф'ефте да се одређују по формацији митраљези батерији.

„Митраљези придати артиљерији корисно могу да послуже: у друштву са артиљеријом као прихват пешадији на згодно изабраној линији на случај повлачења. Даље, они могу послужити као тренутна резерва пешадији, пошто је артиљерија потчињена пешадији, те их пешачки командант може издвојити — ако прека потреба захтева — и употребити по свом нахођењу“. Са овим гледиштем ствар стоји овако: у колико се боље и дубље улази у суштину борбе, у толико се симпатичност горњег гледишта, које задобија у први мах, све више губи. У прилог овоме иде дух тактике, који мора да буде позитиван и прогресиван, дух иницијативе и смелости. Ми тражимо: да команданти осигурају позадњим снагама, људским и техничким, прихват својој пешадији на линији унапред, па захтевамо; да се све снаге и сва средства ангажују у овом правцу за осигурање успеха. Остављањем митраљеза уназад за специјалну борбу против авиона не задовољава се овај захтев, па се још иде у негативну страну и предвиђа употреба ових митраљеза као прихват пешарлији на случај повлачења.

Ми имамо много искуства с пешачким командантима, који су унапред предвиђали неуспех и повлачење. Тако у критичним моментима борбе, кад -се сва снага и срества има да употребе у смелој и енергичној акцији, када у кризи борбе јуришем треба загарантовати успех, ови су тражили ослонца у заштити уображеног повлачења. Код оваквих команданата као природна последица дошло је: у случају успеха неискоришћење победе до краја, а што је увек учинило полу-успех; у случају неуспеха осигурање повлачења, оптуживање потчињених у одбрану или корист лично своју...

Како са места, где су батерије, митраљези не могу да

даду максимум корисног дејства, то их треба употребити у напред, да би се искористила силна дејства ватре овог моћног оружја. У случају кад употребљена сва снага и средства у · борби не могу да изборе успех, онда не остаје ништа друго ; него да се енергично предузму мере да се не претрпи пораз.