Ратник

146 РАТНИК сног поступка и успеха, односно неуспеха, они могу да из тог извуку поуке и закључке о вредности самог поступка.

Не могући због ограниченог простора да устопице пратимо писца у његовим поучним излагањима ми читаоца, који се с тим жели ближе упознати, упућујемо на саму књигу. Мч се овде задржавамо на најважнијим његовим мислима. Истакнувши довде више иншелектуалне користи војне историје писац прелази даље и каже да је само историја право огледало стварности, само она је у стању и способна да реконституише чињенице, а отуда птоистиче њена јача корист. Историја може да официру представи рат у свима његовим манифестацијама и развићу; а тиме она даје живу поуку.

Од овог додира са стварношћу историја добија своју поуку. Она је не црпи из стварних или дидактичних расматрања, она то узима из самог живота. И тиме она ствара убеђење, веру у принципе које утврђује, у методе које прокламује. Ово убеђење пак ни једна наука не може дати у миру. Ето дакле то што ствара убеђене официре, то је највећа корист историје. Стечено пак убеђење на овај начин има у толико више вредности што вије наметнуто. Оно се формира природно силом ствари и најобичније личним напором.

Све ово довде наведено још не исцрпљује потпуно користи које војна историја пружа Без наслона на њу, како писац даље наводи, доиста може се доћи у искушење у претераној тендецији за стратегијском или тактичком доктрином, средствама чисто теоријским, као што су маневри на карти или вежбања с трупом. Неоспорно ова су средства врло корисна, она очаравају по брзини којом допуштају да се дође до извесне виртуозности у решавању постављених проблема Али хтети основати доктрину на маневрима чисто теоријским, где човек управља догађајима, било би не само илузија него чак опасна илузија.

Војна историја сем тога помаже да се ствара критички дух. Она чува да се не стварају лажне теорије, ма у ком то погледу било Студија војне историје чини као сигурно средство против таквих тендеција, чију опасност брзо открије. Чак у најскромнијем чину, у најобичнијем војном животу практични инстинкт развијен историјом доноси знатне користи. Пажљивом студијом историје официр може да разликује податке које ће унети у какав маневар. Само и једино размишљањем ратних чињеница старешина, наставник у трупи може да дефинише каква су практична вежбања која треба више пута поновити и којима греба дресигати своју јединицу.

И свему овоме треба додати још моралне користи које проистичу из изучавања историје. На ратним примерима се најбоље зида. Морална поука добијена овим начинсм и у таквој