Ратник

НЕКРОЛОГ 157

У току рата 1914. и 1915. био је помоћник наче/тика штаба код трупа нових области у Маћедонији, где је неуморно радио и нарочито се истицао. Имао је нарочитих заслуга за одбрану Качаничког и Кончулског теснаца, Скопске Црне Горе и Косова Поља 1915 године за време повлачења. Тада се показао као врло велики сарадник војводе Бојовића, који га је нарочито ценио и уважао.

По извршеном повлачењу српске војске 1915. на Крф, он је нарочито молио да иде и да срганизује добровољце по Русији за васкрс своје Отаџбине. Русију и руски народ од увек је волео и дубоко веровао у победу свога народа.

Са Крфа је отишао 5 Марта 1916. и преко Француске и Енглеске стигао у Русију. У Ругији био је командант 4. добровољачког пука 1. српске добровољачке дивизије.

Учествовао у бојевима у Добруџи: 25. августа код КараСимова (испред Добрича), 31. августа и 1. септембра код Теке Дереса, од 4—8 септембра код Кокарџе, када је погинуо и његов класни друг Милорад Матић, командант 2-ог пука, и код Амзоче од 19. до 23, септембра.

Нарочито се одликовао 25, Августа 1916 год. пред Добричем—Балчиком. Пук му је био на крајњем десном крилу српско-руског корпуса. Десно од њега, 19. румунска дивизија нагло је одступила, услед појаве !-ве бугарске коњичке дивизије, која је после румунске катастрофе код Туртукаја бацила се у бок савезничке групе пред Балчиком. да би дегажирала слабе бугарске снаге на томе правцу. Са повлачењем румунске дивизије остао је огољен наш десни бок у тренутку, када су наши пукови, одбивши фронтални напад ђБугара и сами прешти у напад, који је врло добро напредовао. И тада се појављају бугарске коњичке масе, са митраљезима и артиљеријом, обухватају наш десни бок и загрозе позадини. Али ту је био 4-ти пук и Велибор Требињац! Коњички јуриши су одбијени са великим губитцима и ми смо остали господари разбојишта. За овај велики успех у критичној и веома опасној ситугцији, поред присебности и јунаштва наших старешина и војника, заслуга највише припада хпаднокрвном и енергичвом коменданту пука, покојном Требињцу, и његовој великој маневарској способности.

За храброст и заслуге у Добруџи одликован је: највећим румунским орденом „Михаила Витеза“, руским орденом „СВ. Владимира [У ст. са мачевима“ и Кара-Ђорђевом звездом ЈУ. степена са мачевима“.

Са пуком је допутовао на Солунски фронт преко Сибира, Манџурије, Јапана и Египта. У Солун је стигао .почетком арила 1918 године, где је 4 добровољачки пук расформирао.