Ратник

ПРОПАСТ СРБИЈЕ, 25

је било много стало до тога да краља Константина не изгуби о пријатеља, јер их је иначе имала мало на свету, а овај

пријатељ показао се веран и несебичан. Овако се завршила историја Антантине помоћи Србији.

Немачка је свршила свој задатак, веза са турском успостављена, велика опасност сталног угрожавања јужног бока Аустро-Угарске Монархије отклоњена, један сјајни — политички успех постигнут, Бугарска је била у колу централних сила. Све се ово могло постићи само Србијином пропашћу.

Из ових историјских излагања види се: Централним силама требало је пуна два месеца, да савладају малу и искрвављену Србију. И ово су тек успели кад су појачали своје снаге до равмере: тројице на једнога.

У размаку једнога века ово је друга пропаст Србије. Ударци судбине били су тешки, сли смо их поднели стоички: „Вит шкргнусмо, нит гласа пустисмо!“ Народ који уме да буде велики у срећи и несрећи, мора имати сјајну будућност.

Друго је питање: да ли |е морала пропасти Србија; Као што смо видели, грешило се политички и војнички и код нас и код наших савезника. Е

Користимо се овом трагедијом наше Отаџбине. Запамтимо, да је наша кућа опет остала на друму, и да сваки који хоће из Европе у Азију или из Азије у Европу, мора ударити на њу. Водимо реалну политику, стварајмо добру војску и будимо увек на мртвој стражи.

Ђенералштабни пуковник,

Милан Ђ. Недић