Ратник

„

ФРАНЦУСКИ ВЕЛИКИ МАНЕВРИ У 1922 ГОДИНИ

— Са две скице у Прилогу 1 прошле свеске (Свршетак) Општи закључак

У француској војсци ради се веома озбиљно и савесно на настави у војсци.

Одмах по свршетку рата, без губитка и једног дана, продужен ја рад на искоришћењу великог искуства стеченог у рату, на рашчишћавању многих појмова који нису били сасвим јасни и на утврђивању послератне војне доктрине.

Мишљења нису могла бити иста, лутање је било неизбежно, морало се пипати на разне стране, док најзад није устаљена једна општа доктрина у „Привременом Упуту за тактичку употребу великик тела“ — ГптисНоп ргоујвојте 5иг Ротр!ог (аснаџе дез отапдез цпнез — од 6. октобра 1921. год.

Упут је израдила једна велика комисија, на челу које су били. маршал Петен, главни инспектор војске и ђенерал Дебне, инспектор свију војних школа и командант Ратне школе.

Овај упут чини основно правило, које има да послужи као бава свима осталим правилима.

У спроводном писму, којим је комисија доставила овај упут министру војном на озваничење, комисија се овако изражава: „Прогрес постигнут у наоружању трупа неоспорно је најистакнутији факт из прошлога рата; последица тога одмах су се осетиле како у области стратегије, тако и у области тактике.

„Досадашњи ратни материјал је усавршен а пронађен је ризноврсни нов материјал; оба су се врло брзо трошили и кварили и због тога захватају веома велике трошкове за њихово одржање. Потребна је била огромна продукција индустриска и економска, и јака радна снага, тако, да су се мало по мало морале ангажовати. све националне продуктивне снаге.