Ратник

ФРАНЦУСКИ ВЕЛИКИ МАНЕВРИ 27

Било је јасно, да је и сам живот популације интимно био везан са животом војске и да се „наоружани народ“ у потпуности остварио. Сада цео народ ратује и цео народ због рата трпи; то веома јако утиче на ратне догађаје и према томе на форму стратегије.

„У области тактике, појава на бојном пољу овога уса--

вршеног оружја произвела је још бржу еволуцију у начинима употребе трупа .....

„Комисија је имала намеру, да утврди погодбе за употребу великих тела сходно резултатима ратнога искуства, напо-

мињући да ове погодбе морају бити понова испитане чим про--

грес технике буде учинио знатне модификације у паоружању.

„При свем том комисија констатује да су извесни принципи остали неизмењени, Ратно искуство је још једном потврдило у толико јачу потребу обуке трупа, у колико је наоружање савршеније; оно је тако исто показало примордијалну важност моралних фактора: храброст, дисциплина, патриоти-

зам, остали су битне снаге једне војске, а пожртвовање и воља.

да се победи увек су гаранције за крајни успех.“

У даљем излагању комисија прокламује огромну могућност ·

данашње ватре м њен утицај на форму операције.

Комисија предвиђа да ће се и у будућем рату брзо доћи:

до беспрекидник фронтова, али да ће бити и операција на сло-

бодном терену, те је морала да говори о методама и начинима.

за обе ове врсте операција.

сз

У самом Упуту третира се:

| — Организација командовања.

1 — Карактеристика појединих родова оружја; карактеристике и организација великих тела, почев са дивизијом па на више до армије закључно.

1 — Тактичка употреба великих тела.

ЈУ — Функционисање установа.

У — Методе за обуку великих тела.

Навешћу само неке важније податке из Упута:

Пешадију састављају: пешадију и борна кола, која могу“

бити лака и шешка. Пешадија остаје увек главни род оружја. Артиљерија је подељена на: лаку, крашку тешку, дугачку тешку, шешку са великом моћи и рововску.

Ваздухопловство је проглашено као засебан род оружја

и састоји се из: авијације, аеростације (привезани балони и: ваздушне лађе — дирижабли) и одбране прстиву ваздушпих:

објеката (то су артиљеријске јединице,)