Ратник

АУТОМОБИЛИ КАО РАТНО ТРАНСПОРТНО СРЕДСТВО 37

Главног Ђенералштаба, тако да се у свако доба и за сваку армијску (односно корпусну или дивизијску) команду тачно зна бројно стање аутомобила по категоријама, којима ће се на случај рата располагати. На о:нови ових података о квантитету и квалитету ауто-средстава на појединим деловима државне територије, централна војна управа утврђује за сваку обласну команду: број ауто-јединица свакога типа, које ће приликом мобилизације формирати, као и места на којима ће се та формирања извести. Но, ако број ауто-средстава у земљи не би био довољан за формирање и организацију најнужнијих аутомобилских тренова, обзиром на њихов велики значај с једне, а врло спори процес формирања с друге стране, биће често неопходно потребно: закључити благовремено и нарочите уговоре са великим творницамз аутомобила за снабдевање војске овим средствима у току целога рата.

Биће од итереса да се овде упознамо са мобилизацијом ауто-службе у Француској 1914. године. Пре свега, питање искоришћавања аутомобила за војничке сврхе узето је у Француској у расматрање одмах по проналаску теретних кола аутомобила — (1905. године). У четвртом бироу њиховог ђенералштаба постављен је тада проблем: развијања фабрикације теретних аутомобила у земљи и постизања хомогености (једнородности) материјала. Ради постиаања ових циљева, министарство војно завело је (1909. г.) премије, т. |. расписивало је конкурс за камионе, који су требали испунити извесан број услова у погледу. брзине, тонаже, израде и т. д. без којих камиони не би могли успешно послужити потребама војске. Сваки на конкурсу примљени камион био је награђен премијом, — а тим путем несумњиво је знатно убрзано усавршавање теретних ауто-кола, (којих је пред мобилизацију 1914. године у Француској било на броју око 7000). Годишњи попис ауто-средстава вршен је у Француској по општинама месеца јануара од стране нарочитих „комисија за поделу кола на класе“. Прибављени подаци слати су корпусним штабовима, а одатле министарству, где је по сравњењу постојећих средстава у земљи са потребама, назначавано која ће се од пописаних кола реквирирати на случај мобилизације, — а на основу тога су потом команданти корпусних команди састављали реквизициони план аутомобила Кад је, пак, наступила мобилизација, формиране су комисије за реквизицију аутомобила и оне су сва прикупљена кола своје области упућивале у „обласно место за груписање аутомобила“, где је поред кола прикупљан и потребан персонал (шофери, њихови помоћници, радници за ауто-радионице), а одмах по том вршено привремено груписање средстава у ауто-јединице. Одавде су све те импровизоване јединице упу-