Ратник
134 РАТНИК
схватљиве и за оне који немају оних знања теорних предмета, која би им била потребна за разумевање и ових сложенијих ствари.
Целокупно градиво подељено је у три дела: саму наставу за гађање свима оруђима, којима је пешадија наоружана; додатак тој настави и кратак упут за решавање тактичких задатака. Први део који стварно обухвата наставу за гађање подељен је у три одсека: наставу за гађање пушком и карабином; наставу за гађање пушко-митраљезом и наставу за гађање ручним митраљезом.
Први одсек је најобилнији и до најситнијих детаља разрађује нашу наставу за гађање пушком, допуњену свима подацима ратних искустава.
Изнесени су и полемичким путем објашњени принципи обуке у настави за гађање и придржавајући се истих изнето по реду како би се обука и вршила свега што обухвата сам предмет.
Гледишта изнета о тактичкој употреби пушке и свеу вези са осталим наоружањем пешадије, о управи ватром и улози појединих старешина у погледу управе ватром у борби, потпуно одговарају савременим начелима борбе.
Значај спреме савременог војника за самосталан рад у борби разрађен је тако, да се сваки ко буде читао књигу мора уверити да је тај значај толико велики да се мора озбиљна пажња поклонити тој, баш јединачној спреми. Свака и најмања ситница у овоме одмах је и објашњена, и доказано да је ово потребно како би се још за време мира војник успособио да се сам може лако снаћи у свима борбеним ситуацијама. .
Веома је видно истакнут значај десетине, као основне борбене јединице и целине у гађању. На овај део обраћена је велика пажња и врло је разумљиво изложен целокупан ток обуке десетине и десетара. Сви податци теорије гађања 0о6јашњавају се одмах ту у тексту конкретним примерима, добро пробраним и разумљиво изложеним.
Нарочита је пажња поклоњена разради питања о извођењу најважније врсте гађања — бојних гађања.
Поред одлично разрађеног матерајала о самом бојном гађању, један замашан део целе књиге даје план за извођење бојних гађања. Овај план за поједина бојна гађања (јединачно, десетично и водно) представља скуп лепих примера, који практично показују на који начин и у ком правцу треба изводити обуку у овом најглавнијем делу обуке у гађању, у чему су стално највише оскудевали наставници ове гране обуке.