Ратник

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ 141

гроф Валдерзе путује ради тога неколико пута у Италију. Она као да хоће да пошаље „један или други корпус“ у Немачку, напашће Француску и гледаће да продре до Лиона и покушаће да се и искрца негде на југу Француске, ако морски пут буде слободан. У одговорима њеним уопште велику улогу почиње да игра реч „ако“. Аустр. војни аташе у Риму јавља у фебруару 1914. о пристанку итал. краља, да се две коњич. дивизије и једна цела армија упуте на Рајну; то потврђује ђен. Пслио, нач. итал. глав. штаба, алити корпуси могу тамо стићи тек 19. мобилизациског дана. Још се у пролеће 1914. верује у савезничку верност Италије. Конрад сумња у то. Он је држао, да ће она и у случају своје мобилизац“је стајати неактивна на граници, нарочито према Француској. Аустр. престолонаследник Франц Фердинанд је већ раније био мишљења, да ће Италија бити управо главни непријатељ. „Ми морамо вратити Венецију и Ломбардију“, рече он Конраду. То је било врло тешко извести.

Посматрајући прохујали рат као целину од великог су интереса преговори вођени између два блиска савезника, Аустрије и Немачке, о акцији коју треба свака да развије. У излагање тога било би сувише упустити се на овом месту. Немачка је оставила аустријској команди потпуно одрешене руке у акцији противу Русије и Србије, и највећу самосталност. Конрад није хтео пристати на то, већ је тражио директну помоћ и акцију Немачке и у овом правцу. На то је Молтке одговорио, да му је потребна цела његова снага противу Русије и Француске. Са овом последњом је хтео свршити за шест недеља после првог мобилизациског дана, као што је изјавио у мају при преговорима у Карлсбаду. — 23. јула 1914. Конрад је отпутовао у Сарајево, где је престолонаследник хтео да присуствује маневрима. Овим се завршује трећа свеска мемоара, који ту застају уочи великога рата.

Из њих стичемо уверење, да је Аустрији са немачке стране пре рата много више обећавано, него што се доцније уочи рата и у рату учинило, као што примећује оцењивач књиге, ђенерал Кул, чија смо излагања у горњему укратко пропратили. Свакако је Конрад морао посумњати, да ли истакнута немачка снага према Русији (13, затим 14 дивизијг. са 1 коњичком, градским трупама и 3 домобранске бригаде) може предузети офанзиву према Нареву. Брз пораз Француске није био поуздан, па ни брзина пребацивања нем. трупа отуд на исток. Али, према томе можемо се запитати, дали је онаква безобзирна офанзива аустријска из Галиције, где је увек била . изложена фланкирању, била оправдана»

Какав се Конрад показао као војни политичар у припреми рата, то се довољно јасно види из досадањег дела мемоара...