Ратник

АВИЈАЦИЈА У РАТУ 17

Извршење свих тих задатака тражи рад на малој висини, у сфери митраљеске ватре са земље. Истина је, да су у тренутку пешачког напада непријатељски митраљези и топови привучени јуришним таласима пешадије, али тим ништа мање питање о оклопу аероплана није на дневном реду. Пред крај рата ово питање није дефинитивно решено и оно за технику остаје још отворено.

Из свега горе изложеног ми видимо да се тактички рад авијације не може да ограничи у једној зони (1000—2000 метара); она као да се дели на два спрата:

1) на зону испод 50) метара за праћење пешадијског јуриша, за ближе извиђање и одржавање борбене везе;

2) на зону од 500—4000 мет. за фотографисање непријатељског распореда, коректуру артиљеријске ватре, за даљно извиђање и т. д.

1915. године успело се да се на аероплан постави митраљез који је уз припомоћ синхронизације гађао кроз пропелер. Чим је тај изуметак француски постао познат Немцима, они га искоришћавају и стварају специјални апарат за ваздушни бој—фокер. Тај нови тип аероплана, истребитељ, са једним местом (моноплас) влада огромном маневарском способношћу и великом брзином; брзо узлећући горе, но слободно достиже висине, које превишаваху пређашње зоне дејства осматрачке авијације. Отуда, са висине преко 4500 м. он као кобац вреба своју жртву.

Пређашњим двема зонама авијационог рада, о којима мало пре говорих, додаде се нова — виша — преко 4500 метара.

Али у 1915 години ваздушни бој улази у авијациону тактику тек као случајни фактор. У потпуности се он испољава 1916. године за време Верденске операције. Германци су се спремили за то наступање не само на земљи, већ иу ваздуху. У току првих дана напада на Верден француска је авијација била отерана са бојнога поља. Да би спасла ситуацију француска команда, увидевши да је у ваздушној тактици учињен оштар прелом и да је сада авијација ступила у стадијум када се, да би могла радити, она мора „борити у ваздуху“, брзо са целога фронта скупља ескадриле које су успособљене за ваздушни бој (од 15—8). Први покушаји да се заштити своја извиђачка авијација не дају позитивних резултата. Тада се Французи лаћају херојског решења; они се решавају да се привремено одрекну заштите, мирећи се са губицима које подношаху њихови осматрачки апарати, и бацају све своје борбене снаге у напад против ваздушног осматрања противничког. За неколико дана немачки „Драхени“ (привезани балони) и аероплани, који ' извиђаху француске положаје и

РАТНИК св. Ш 2