Ратник

НЕМАЧКА АРТИЉЕРИЈА У СВЕТСКОМ РАТУ

Најпогоднија епоха за студију немачке артиљерије јесте несумњиво почетак лета 1918. године.

Немачки артиљеријски материјал, употребљен у томе времену, веома је различит.

Не узимајући у обзир аустро-угарски материјал, којим се Немачка често служила, познато је да су Немци имали 150 модела топова,1)

Од ових 150 модела: 110 су немачки, а 40 су заплењена оруђа која су Немци искористили,

Сваки од ових материјала употребљавао је знатан број

разних зрна са разним моделима упаљача“.)

[. Главне идеје које су претходиле поступним преображајима немачког арт. материјала.

1. Најглавнија и над свима другим идејама јесте: повећавање домета.

Вођени овом идејом Немци су у исто време радили и на материјалу, и на зрнима, и на баруту. Радећи у томе правцу они се у извесним случајевима нису устезали да моћности материјала жршвују његову покретљивост.

У односу на материјал Немци су у највише случајева прибегавали овим посебним и једновременим мерама:

а) Код топова, да би добили што већи нагиб усвајали су лафет хаубичког типа;

6) Код свију модела оруђа повећавали су дужину цеви, у пркос томе што је се тиме повећавала и њихова тежина“).

Тако за пољске топове и оруђа тешке хаубичке артиљерије поступно је било овако стање;

#) Само на француском фронту имали су 84 модела,

7) За топ 77 см. било је 19 модела зрна и 15 модела упаљача; за хаубицу 150 см. било је 13 модела зрна и 9 модела упаљача.

9) И ако је, уопште узев, пуњење мало варирало, Немци су на тај начин добили знатне почетне брвине. Из Крупових каталога види се да су те брзине биле: за топове од 40 калибара 840 м.; од 45 калиб. 890 м; од 50 калибара 940 м.