Ратник

НЕМАЧКА АРТИЉЕРИЈА 35

[ 7 калибара,

пољ, топ ЕК. 96 в/А 980 кгр. у бор. строју, | 2 кгр. као воз. [ 5 калибара,

пољ. топ. РК. 16 | 1400 кгр. у бор. строју. |

Џ“ кгр. као воз. 2 калибара, пољ, хаубица ЕН. 02 2655 кгр. у бор. строју, | 2710 кгр. као воз. 14 калибара, пољ, хаубица ЕН. | 2140 кгр. у бор. строју, 2820 кгр. као воз. 17 калибара, пољ. хаубица ЕН. 13 | 2190 кгр. у бор. строју, 2870 кгр. као воз.

За оруђа, која су гађала Париз, изгледа да су Немци прешли дужину од 100 калибара.

в) Најзад треба напоменути, да је сразмера дугачких оруђа жод тешке артиљерије и тешке артиљерије велике моћи повећана за око 59 у времену од 1917—1918 год. и да је то повећање ишло на рачун мерзера.

г) За зрна све је више и више усвајана шиљаста форма:

Зрно С;

Зрно са лажним оживалним делом.

Међутим капацитет зрна релативно је слаб. У времену првога дела рата Немци су тежили повећавању моћи њихових зрна.

Усвајање лажнога оживалнога дела, које је сада јако распрострањено, нарочито је учинило да Немци повећају домет, који је, каткада, био знатан:

319/0 за обал. оруђа 10 см. :369/ за топ 15 см. од 40 калибара,

3896 „ ,„ 24 см. од 40 » 419) „ ,„ 21 см. од 45 и 50%) „ »„ 17 см.

д) Напослетку, треба напоменути побољшавање квалитеша барута.

2. Немци су тежили да за гађање ваздушних циљева употребе независну нишанску линију. Од оруђа у Пе тробавали су и топ 10 см. М. 914 г.

3. Све чешћа употреба трактера чак и за вучу пољске артиљерије.

4. Распрострањеност упаљача са поделом на секунде ради темпирнога гађања и на велике даљине (гађања противу ба-