Ратник

ПОВОДОМ ЧЛАНКА „КОЛУБАРСКА БИТКА“ 55

12. Идеја за офанзиву у Колубарској битци, као и моменат када ју је требало отпочети, једино је дело Врховне команде. Свако друго тврђење отпада као неистинито и нетачно.

Поводом онога што је у овом чланку изнето, а нарочито поводом онога што је наведено под 12., сматрам за потребно, у интересу истине, да изнесем из својих бележака речи пок. војводе Мишића, које се односе на иницијативу за прелаз у офанзиву српске војске 20. новембра 1914. год.

1. јуна 1915. год. војвода Живојин Мишић, као командант 1 армије, дошао је из Ваљева на Уб у штаб Шумадијске дивизије [ позива у ком сам ја био ломоћник начелника штаба. Повео се разговор о рату и нашој офанзиви 1914. године. Војвода је рекао:

Да је наредио својој армији офанзиву за 20. новембар 1914. год. Кад је о томе известио Врховну команду — пуковника г. Живка Павловића и војводу Путника — они су се згранули и обрадовали. Пуковник т. Живко Павловић је узвикнуо на телефону: „Е, зар је шо могуће“. После тога они су наредили и осталим армијама да пређу у напад.

Даље је рекао: кад је избио на сувоборску греду, наредила му је Врховна команда да се ту задржи. Он је одговорио, да ће и даље да гони најенергичније. Кад је заузео Ваљево, такође му је наређивано да се задржи. Он је одговорио, да ће | и даље да гони са тежњом на север. == |

Кад је наредио повлачење са сувоборске греде ка Гор. Милановцу, запрепастили су се у Врховној команди. Он је то вршио у циљу прикупљања армије из. планинског терена, где су се јединице биле измешале. Категорички је остао при томе. Својим дивизијама остављао је пуну иницијативу.

Напад за 20. новембар наредио је да почне у 3 часа јутра, па доцније на представку команданата дивизија због маглеи испресецаног терена одложио за 7 часова јутра.

У Ваљеву су затекли доручак спремљен за команданта армије: бисквит и др. почето да се служи, па напуштено.

Ови наводи из мојих бележака у очитој су опреци са ончм, што се тврди у поменутом чланку Књижевног Гласника,

а што је овде изнето под 12.

Настаје питање које је тврђење тачно.

После поменутог чланка ђенерала г. Павловића, и као одговор на исти, изашао је чланак пуковника г. Светислава К Милосављевића „Прва армија и њен „командант у Сувоборској | битци месеца новембра 1914. год.“ штампан у Ратнику свеска за јул—август 192]. год. У овом је чланку врло јасно,