Ратник

56 РАТНИК

објективно и са пуно одмерености изнет рад команданта | армије пре и за. време офанзиве 1914. год.

Ко прочита тај чланак, биће му јасно које је тврђење тачно.

Имајући у свом бележнику наведене речи пок. војводе Мишића и сећајући се истих врло добро, а прочитавши онако категоричку тврдњу ђенерала г. Павловића: да је идеја за офанзиву у Колубарској битци, као и моменат када ју је требало отпочети, једино дело Врховне команде и свако друго тврђење отпада као неистинито и нетачно, осетио сам се побуђен и обавезан према пок. Војводи, да изнесем његове речи и претресем наводе ђенерала г. Павловића и тиме дођем до закључка: шта је истинито и тачно од ових двеју тврдњи.

Наводи под 1. и 2. показују, да је ђенерал г. Павловић имао великог удела у припреми офанзиве српске војске у 1914. год. Према томе за рад Врховне команде, до почетка офанзиве и за време офанзиве, одговорност и заслуга у великој мери припада ђенералу г. Павловићу.

Што се тиче навода под 3. 4 и 7. да је основна идеја Врховне команде још од почетка наших операција са АустроУгарском била: у почетку, ограничити се_ под притиском прилика на дефанзиву, али чим се укаже згодна прилика одмах прећи у контра офанзиву, свом силином и енергијом бацити се на непријатеља и тући га, — имамо да изнесемо следеће:

Пре свега то не сматрамо да је идеја. То је начело стратегије: да се слабија страна држи дефанзиве, док се довољно не ојача да може предузети офанзиву. Ово важи за све прилике уопште. Замишљена примена овог начела, у конкретном случају у нашем рату са Аустро-Угарском, с обзиром на терен, јачину једне и друге војске и друге чиниоце, била би идеја водиља. Но ово начело није изражено ни у каквој идеји Врховне команде, па ни у идеји за офанзиву од 20. новембра 1914. год. Доказ је за то рад Врховне команде од почетка рата до 20 новембра 1914. год.

Шта је радила Врховна команда да нашу војску, која је под притиском прилика ограничена на дефанзиву, успособи за офанзиву, и то баш за офанзиву која има да почне 20. новембра.

Из целог излагања ђенерала г. Павловића то се не види.

Али се виде многе радње Врховне команде, које су биле штетне по офанзиву наше војске 1914. год, а нарочито за офанзиву од 20. новембра 1914. год.

А то су:

Грчевито држање целог фронта на Гучеву, Борањи, на Дрини и у Мачви под притиском непријатеља, који је био надмоћнији бројем и до потпуности опремљен и материјално снаб-