Ратник

2 РАТНИК

против, да, без обзира на замореност бораца па и исцрпљеност држава, продуже пуном паром у усавршавању, да би се једнога дана у новим борбама изненада појавиле у акцији.

Рововска војна, услед своје дуготрајности и специјалне природе, омогућила је нарочито развој технике и са тиме јеу исто време унета маса нејасности, противуречности и забуна, због све већег и већег придавања значаја техничким срествима и постепеног прелажења на „рат материјала“, док је се човек, који је до пред европски рат био главни елеменат борбе, претворио у послужиоца многобројних, разноврсних и веома моћних справа и ограничио мање више на пасивну улогу, очекујући да поверене му убојне справе униште непријатеља и створе му триумфалан и безопасан поход ка успеху — победи. Услед овога број правих бораца, невезаних за оруђа, стално се смањивао и на њихов рачун јачао је број послужилаца тих оруђа, како оних што су били непосредно везани за оруђа, тако и оних који су по разним фабрикама имали да радеи обезбеде континуитет акције одговарајућих оруђа.

Немачка офанзива у 1918. год. па за тим и савезничка офанзива на западном и солунском фронту пружиле су масу доказа, да је предње гледиште било неисправно и врло штетно по борбену способност трупа у опште, а нарочито на отвореном земљишту у покретној војни, јер је материјал својом огромношћу отромио војника борца не само физички, но и душевно, уливши му у душу погрешно уверење, да није потребно да се. он жртвује у оној мери као раније, већ да је довољно да уме у борби искоришћавати све справе, које му стоје на расположењу, како би се жива снага, као најдрагоценија,,могла што боље штедети.

Услед овога дошло се у дилему, којим путем да се пође, т. |. да ли путем штедње људи по сваку цену и искоришћавањем материјала до крајњих граница или да се пође путем рационалне тактике и стратегије, оличених у брзим покретима и одлучним сударима и тражењу решења у борбама на отвореном пољу, утврђеном у највише случајева срествима, која пружа пољско брзо утврђивање.

Проблем, који је овим наметнут, изгледа врло компликован и тежак, нарочито у случајевима, где је традиција јака и где околности, под којима би се рат водио, диферирају од оних, под којима су вођени они ратови, који би нам могли послужити као извор за црпљење поука за садашњост и будућност.

Услед овога и велике војске, које су прошле кроз све перипетије великога светскога рата, још нису начисто са тим, којим путем да ударе, и судећи према ономе што су унеле у своја нова правила и прописе, осећа се јак конзерватизам,