Ратник

116 РАТНИК

"Могу ли они то чинити кад наређење 5 71 казн. законика, не тражи удвојену, већ много блажу казну2

Ми мислимо, да војни судови ни у ком случају то не могу чинити, јер би се у противном случају, применом такве казне, повредио принцип сразмерног одмеравања казне, према учињеном делу, принцип који има свог ослонца у 85 39. казн. законика.

Сем тога војни судови, не могу то чинити, из разлога, што би једног повратника, с обзиром на то што му суде војни судови, лишили у овоме случају једне законске привилегије, коју му пружа одредба 5 71. казн. законика.

Питање о томе, може ли се, и на који начин, полицијски надзор, као споредна казна лишењем слободе, кад је ова казна досуђена противу војних лица, и извршити, сасвим је одвојено од питања о изрицању ове казне. То није ствар материјалног закона, већ процесног права, ствар извршних власти, закона о извршењу казне.

О извршењу ове казне имали би се побринути, с обзиром на чл. 40. правилника за вој. држ. тужиоце, сами војни државни тужиоци, јер је њима поменутим чланом правилника. и стављено у дужност старање око извршења пресуда.

Војни државни тужиоци били би дужни, да о овој казни известе месну полицијску власт онога места, где ће се осуђени, по издржаној или опроштеној главној казни, стално настанити, или живети, а то је, највероватније, место · његовог рођења. или место, где. је средиште његових економских интереса. Сем тога, и осуђена лица дужна су, да се по издржаној или опроштеној им главној казни, сами пријаве својој месној полицијској власти, ради издржавања полицијског надзора. Поред тога,. и сама полицијска власт, дужна је, да ову казну над осуђеним изврши по званичној дужности, кад о њој буде сазнала.

Полицијски надзор, као споредна казна, досуђује се уз. главну казну само за неколико кривичних дела и она су сва теже природе.

Крађа, разбојништво, хајдуковање, прикривање или јатаковање и хотична паљевина, јесу дела, која се најчешће врше и која вређају најдрагоценија добра. Са тих разлога та дела најтеже и падају грађанима. У интересује и самих грађана и правног поретка у држави, да се вршење тих дела, у колико: је то могуће, отклања, јер су она стална опасност за друштво. Али, сем тога, кад су она већ учињена, потребна је једна превентивна мера безбедности самих грађана, да се кривци, односно они који су ова дела извршили, или су припомогли да се иста изврше, ставе за неко време под присмотру, надзор полицијских власти, како би се осуђени на ову казну, могли