Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 17

за време издржавања исте, размислити шта су учинили, покајати се и, по издржаној казни, вратити се у редован ток «свога живота, ступити у ред својих честитих суграђана.

Са ових разлога полицијски надзор, као споредна казна, има благотворно дејство тек онда, кад осуђени, по издржаној или опроштеној му главној казни, дође међу своје суграђане да са њима у друштву живи.

Војни судови, као што смо већ утврдили, немају ослонца у закону, да војна лица не осуђују на ову врсту споредне казне лишењем слободе, која се с обзиром на 85 37.6 — казн. законика, по свима тамо изложеним делима, досуђује уз главну казну, јер ову казну војно лице има да издржи код своје куће, по изласку или отпусту из робијашнице или затвора. С тога ништа не стоји на сметњи војним судовима, да ову казну и изричу у толико пре, што из напред наведених разлога имају за то ослонца у закону.

Неко време од досуђеног полицијског надзора, војно би лице имало ову казну, према чл. 10. законика о устројству војске, да издржи у дисциплинској команди, где би, у самој ствари, било под надзором својих претпостављених старешина до времена одслужења свога рока у кадру. Осуђени на ову врсту споредне казне, не би могли дослужити свој рок у јединици, којој по формацији припадају, јер нису више војници, пошто су по закону, услед осуде, изгубили грађанску односно војничку част.

Како пак та дисциплинска команда није ни до данас установљена, то се војна лица, осуђена на ову казну, стриктно по закону узевши, по издржаној или опроштеној главној казни, имају отпустити својим кућама по изласку из робијашнице или затвора.

И са тих разлога, војни судови, у интересу безбедности самих грађана и правног поретка у држави, дужни су да војна лица, по делима из општег казненог законика, осуђују свагда и на полицијски надзор као споредну казну лншењем слободе, која се, према 5 37.6 казн. законика, по делима тамо побројеним, досуђује уз главну казну, јер су зато овлашћени одредбама казненог законика и 85 3. вој. казн. законика.

Судски мајор Влад. М. Јевтић