Ратник

НЕКРОЛОГ 167'

Ништа друго до једино сталан предани рад у миру, на пољу спреме наше оружане снаге за рат. као и његов велики Војсковођски ум, челична воља, и његова велика душа. Даље. он је имго необичан такт у опхођењу са људима, тако да га је сваки с којим је дошао у додир морао уважавати, поштовати и заволети. Он је освајао својом личношћу и својим високим способностима. Његова велика душа огледала се у томе, што се никоме никада није осветио, мада је у животу и много пропатио, и мада је дошавши на високе положаје могао многоме вратити мило за драго.

Као син Ваљевске нахије, Војвода Живојин Мишић закључује за сада плејаду великих знатних људи тога краја, који су још од устанка бесмртног Вожда почели тамо ницати као Ненадовићи, Бирчанин и други. Мишић је пак у завршном периоду наше велике борбе у периоду готово потпунога ослобођења и уједињења троименога народа тако заблистао, да ће његово име остати вечно да живи, да живи докле траје сунца и месеца.

Поклонимо се имену и сени Великог Војводе Мишића чији добро погођени лик стоји на овоме постољу, које му захвални савременици подижу, да наредним нараштајима говори како се ничије заслуге не заборављају; у исто ће време овај споменик бити подстрек млађим генерацијама: да се у служби Краљу и Отаџбини углелају на Великога Војводу Мишића, јер као што велики песник Српства, Владика Раде Петровић вели: „Благо томе ко до вијека живи, имао се рашта и родити.“

Ђенерал, Драг. Милутиновић.