Ратник

Иокторазум измећу пошадије И артиљерије за време рата

| У МГ. свесци „Ратника“ за месец јуни 1921 године, под торњим насловом, изашао је чланак од артиљеријског пуковника у пензији г. Нестора Манаковића.

Одмах у почетку овога чланка писац вели: „Не само код нас него и у францускај, руској, талијанској, а вероватно и у свима осталим војскама, било је великог неспоразума између пешадије и артиљерије. Овај неспоразум, који се некада испо„љавао у незадовољству пешака, био је последица непознавања од стране пешака, па и од оних на највишем ступњу командовања — материјала артиљериског, нарочито муницје, а томе је доприносила донекле и несигурна веза између ова два рода оружја.“

Као пешадијски официр, који је за све време балканског и светског рата командовао борбеном јединицом и био у непрестаном додиру са артиљеријом, нисам се сложио са горњим наводима пишчевим, те су ми ти наводи скренули јачу пажњу на тај чланак, у коме сам нашао и више других навода са којима нисам могао сложити, било делимично или у потпуности, што ми је и дало повода да пред другове изнесем и своје мишљење по овоме питању. Ја ћу пропратити поменути чланак оним истим редом како га је писац изложио изјављујући унапред да ми није намера нити да се ставим у одбрану пешадије, нити да критикујем рад артиљерије, већ да у овоме погледу изнесем своје мишљење, засновано на ратном искуству, личном посматрању и личним доживљајима, са жељом да користим младим официрима, који нису били у рату и друговима који нису имали прилике да у минулим ратовима стекну сопствено искуство, а остављајући оцени ратних другова, са искуством, да даду свој суд, по овоме питању ио моме мишљењу.

Писац, у своме чланку, поглавито цитира мишљење, по овоме питању, француског генерала Гаскуена, изнето у књизи: 17 емојићоп де агепе репдап! ја сиегге, а за однос који је постојао између француске пешадије и артиљерије и прилике