Ратник
42 РАТНИК
које су владале у француској војсци, акцептирајући то све за нашу пешадију и артиљерију и прилике у нашој војсци. За тим покушава да докаже да је било великог неспоразума између наше пешадије и артиљерије узимајући у заштиту артиљерију — тобџије, и приписујући у главном кривицу за тај неспоразум пешадији; и на послетку чини предлог како да се овај неспоразум уклони у будућности,
По моме мишљењу однос између наше пешадије и артиљерије и прилике које су владале у нашој војсци, у минулим. ратовима, не могу се поредити са приликама које су биле у француској војсци, па с тога сматрам да писац греши кад акцептира у потпуности мишљење генерала Гаскуена и за нашу пешадију и артиљерију.
Наша артиљерија била је малобројна, како по броју тако и по врстама оруђа те се од ње није ни могло тражити, нити је се тражило оно што је се, са правом, могло тражити од француске артиљерије. Наше тобџије, још за време балканскога рата показују солидно познавање свога оружја, као и његову мајсторску употребу у техничком и тактичком погледу што, по речима самога генерала Гаскуена, није био случај и код француслих тобџија.
Успешан рад наше артиљерије признат је како од надлежних тако и од пешадије, док ово није био случај код француске артиљерије за дуже време, што је и натерало француску војну управу да потражи узрок овом неуспеху и да за. време рата оснива артиљеријске курсеве гађања са оруђима која су била у њеном наоружању дуже времена.
Сем тога наша је артиљерија имала један период, који није имала ни једна друга артиљерија, а то је период савршеног недостатка муниције (свима нама је познато да су још почетком септембра 1914 године наше хаубице повучене са: фронта због недостатка муниције, и да је се пољска муниниција морала претерано штедити).
По моме мишљењу, писац није ничим документовао своје“ наводе изнете у почетку чланка, јер појединачни примери, које је писац навео носе карактер индивидуалности, а не општи, те се нису ни смели генералисати, нити је се по њима смео: донети закључак тако широког појма као што је неспоразум између пешадије и артиљерије.
Ја ћу покушати да докажем да између наше пешадије и артиљерије у прошлим ратовима, не само да није било великог неспоразума него га у опште није ни било у оном смислу какав је неспоразум био између француске пешадије и артиљерије.
Ако је и у колико било неспоразума између појединих пешадијских и артиљеријских командира и команданата, томе, по мом мишљењу, нису били узроци они које је. писац навео.