Ратник

НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ 55

пре подне један артиљеријски наредник, а по подне један потпоручник, од најближе суседне батерије, да регулишу ватру градске батерије; но и ово је остало без икаквог резултата. Тек када је упућен један командир батерије ватра је регулисана. Штаје био узрок овако тешком регулисању ватрег Узрок је тај што је командант артиљерије био у штабу Дивизије; лица која су регулисавала ватру нису знала тачно ни где је штаб дивизије, ни где је батерија која гађа, а командир батерије није био тачно оријентисан ни о нашим ни о непријатељским рововима, те је стално, при регулисавању ватре, била пометња о правцу и величини домета.

в) На истом положају, када сам једном приликом молио ва интервенцију наше артиљерије противу непријатељске артиљерије, командант артиљерије одговорио ми је, да неће дати ни један метак да се опали, док му тачно не јавим где се налазе непријатељске батерије које ме туку, што је био агљсурд, јер им нисам могао чути ни звук при опаљењу, зато што су биле далекометне и са једне, а ја са друге стране Гучева,“)

Да видимо како је мишљење владало у нашој војсци о употреби артиљерије.

Сиромаштво државе, а донекле и наша унутрашња политика били су узрок да нашу војску Балкански и Европски рат затекну са слабом артиљеријом, како по броју, тако и по врстама оруђа. Због те сиромашности у артиљерији, артиљерија је уживала код нас неку врсту привилегије. Она је сматрана као неопходна, али врло скупоцена драгоценост. Један топ је имао већу вредност, него ли читав батаљон. Ако би један пешадијски пук у каквој тежој ситуацији био скоро сав уништен или заробљен, његов командант пука имао је то оправдати простом релацијом; али ако је у истој такој ситуацији један топ изгубљен, водник тога топа или командир батерије, често пута, стављени су под суд. За официра тобџију била је највећа срамота изгубити топ. Ово, као и одговорност због тога били су узрок да наше тобџије нерадо прилазе близу пешачке борбене линије, због чега опет пешадија при нападу није била потпомагана у довољној мери од своје артиљерије, а када је положај заузет није се могла довољно искористити артиљеријска ватра против одступајућег непријатеља јерје, у најчешће случајева, непријатељ са напуштањем положаја излазио и из дејства артиљеријске ватре, што му је давало могућности да се на првом прихватном положају

#) Држим да ми је овај захтев учињен само вато, што ми се преко телефона није мого рећи да нема муниције.