Ратник
51 РАТНИК
кретању на Сави код Скеле. Исто тако неуспех ове батерије не може умањити општу и заслужну репутацију наше артиљерије. Приликом нашег другога одступања са Дрине 1914 године био сам 13. или 14. октобра на Новаковићевом Брду, на десној обали Љига, као командацт дивизијске заштитнице. Један мој батаљон, без стварне потребе, одступи са заштитничког положаја, а ја са једним батаљоном останем и даље на том положају. После извесног времена поче јако тући наша батерија са главног положаја, позади мене, део положаја на коме сам се налазио са батаљоном. Немајући никакве везе са. батеријом да би могао да обуставим ватру, морао сам са батаљоном напустити положај и повући се назад. Дошав на положај где је била батерија, сазнао сам од командира да је отворио ватру на мој положај зато што су му неки војници из мога батаљона, да би оправдали своје напуштање положаја, рекли да сам ја са батаљоном заробљен и да су они једва успели да побегну, а да је положај заузео непријатељ.
Положај је био покривен шумом те командир није могао вршити осматрање; а знајући да је један батаљон одступио и да је непријатељ један део положаја заузео, поверује овим војницима и у најбољој намери отвори ватру и на други део положаја (где је био мој батаљон), од које ватре, благодаређи неком сретном случају, није било жртава. —
Као што се види,и овде неспоразум између пешадије и артиљерије није дошао због тога што пешаци нису познавали артиљеријски материјал, већ за то што између пешадије и артиљерије није било апсолутно никакве везе; а за ово немање везе није био крив ни командир батерије као артиљерац нити ја као пешак, него сиромаштво наше државе, јер се није имало ни телефона нити каквих других средстава за одржавање везе.
Да су и неке тобџије, по који пут, тражиле од нас нешто на што нису имали право или што им се није могло дати, навешћу ова три примера:
а) За време другог прелаза Аустријанаца преко Дрине 1914 год. командант дивизијске артиљерије тражи од мене, који сам се налазио код ! борбоног реда и где, због покривености терена нисам могао да видим даље од 40—50 мет. око себе, да регулишем ватру једне пољске батерије за коју нисам знао ни где_се налази.
6) Командант артиљерије комбиноване дивизије, желећи да регулише ватру градске артиљерије на непријатељске ровове према коти 708 на Гучеву, замоли ме да ја лично осматрам метке и да му јавим како падају. На овоме смо утрошили скоро два часа без икаквог успеха. Сутра дан је био упућењ