Ратник

НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ 53

ложају; батерија се заустави позади положаја на 7—800 мет. и ми са нестрпљењем очекивасмо да отвори ватру, али батерије не отвараше ватру. После извесног времена пошаљем ордонанса командиру батерије да га пита, зашто не отвара ватру, и да му каже да је петребно да што пре отвори ватру. Командир је одговорио да не може да отвори ватру за то што не види циљ. Вратио сам поново ордонанса да каже командиру да дође код мене, одакле ће моћи лепо да види циљ. Када је ордонанс ово саопштио командиру батерије, он је се одмах са батеријом у најјачем касу вратио истим путем од куда је и дошао, не опаливши ни један метак. Последица овога поступка командира батерије била је та, што су моји пешаци, налазећи се и иначе у врло тешком положају, схватили ово као врло озбиљну и опасну ситуацију и одступили са свога положаја, који су сутра дан у зору, морали поново заузети, и“"што сам ја о овоме писмено известио свога команданта пука и тражио да се дотични командир казни.

Овде је дошло до неспоразума између пешадије и артиљерије, али не зато што пешаци нису познавали артиљеријски материјал, већ за то што командир батерије није био дорастао за свој положај.

Поступак овога командира батерије није ни у колико смањио захвалност мојих пешака неким командирима батерија Дринске дивизије, који су и сутрадан (18. јуна), одличном ва тром својих батерија, тако помогли, да су бугарски положај испред себе заузели са минималним губитцима.

12. Октобра 1915 год. био сам са одредом дивизијска заштитница на седлу између Венчаца и Букуље. Око 5 часова после подне, на путу од Аранђеловца појавила су се два непријатељска батаљона у колонама двојних редова на одстојању 2500—3090 метара; у исто време појавила је се једна колона такође јачине једног батаљона, у подножју Букуље. Све три колоне посматрали смо и ја и командир батерије са места где је батерија била пласирана. Командир отпочне гађање на прве две колоне, но тако рђаво да су колоне мирно продужиле марш, са официрима на коњима, све дотле док на њих није отворена митраљеска ватра. Да ли оваком неуспеху једне батерије није био узрок то што пешаци нису познавали арти љеријски материјал»

Но неуспех ове батерије није ни мало умањио славу батерије ондашњег капетана, а данашњег потпуковника Јована Миловановића, која исте године, у септембру месецу, на даљини од 3100 м. са деветим метком погађа једну кућицу на левој обали Саве, где је била непријатељска осматрачница; и која са два узастопна метка погађа непријатељски монитор, при