Ратник

52 РАТНИК

О _______----__----___ не

Командири чета, командири батерија, команданти батаљона и команданти дивизиона, као и команданти артиљеријских и пешадијских пукова беху класни другови, са нижег или вишег курса, једне једине наше војне школе, те их, поред урођеног и одњегованог дружељубља, везиваху и другарске успомене из школе,

Резервни официри, већим делом беху из околине кадровских јединица, те су понајчешће познвали своје другове из: кадра, и обратно. Под оваковим околностима између наших пешадијских и артиљеријских официра није се могао појавити онај антагонизам, који је могао бити код француза, па следствено није могло доћи ни до онаког неспоразума између њих..

Скоро је исти случај и са нашим подофицирима.

Међу војницима је још мање могло доћи до каквог неспоразума у оном смислу како сеу поменутом чланку говори, јер су то другови, комшије, пријатељи и рођаци из једног села или најближе околине.

Сем тога душа је нашега војника таква да не може да. мрзи свога непријатеља, а камо ли да мрзи свога друга, комшију и пријатеља зато што припада другом роду оружја.

Сматрам да су изнесене чињенице довољан доказ да између наше пешадије и артиљерије није ни био могућ неспоразум у оном смислу и степену какав је био код Француза, па према томе није било потребе ни говорити о таквоме неспоразуму.

Писац је у своме чланку, за доказ неспоразума између наше пешадије и артиљерије, изнео као пример неке локалне догађаје и чисто индивилуалне радње, генералишући их као опште.

Ја ћу такође изнети неке примере, али да их не генералишем, него на против да њима укажем да су то поједини случајеви из којих се не може и не сме извести општи закључак.

17. јуна 1913 године за време бугарског напада ступио сам у 11.30 часова у борбу са својим батаљоном код Трогерачке Карауле (на Брегалници). Још при уласку у борбу тукла ме је бугарска артиљерија, а доцније једна бугарска батерија пласирала се испред батаљона отворено на даљини око 3 километра и наносила ми батаљону страховите губитке (дс 7 часова у вече батаљон је имао избачено из строја 9 официра и 406 подофицира и војника).

Немајући са наше стране ни једног топа, који би их колико толико узео у заштиту, а видећи силне губитке, моји су војници с правом питали: „Шта је са нашом артиљеријом 2 Где је наши артиљерија2“

Око 5 часова по подне и ја и моји војници приметисмо да једна наша пољска батерија“) у касу прилази нашем по-

#) Ова је батерија била из Моравског Артиљеријског пука.