Ратник

НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ 51

Једна наша јединица 1916 год. била је у саставу једне француске јединице; њен командант (наше јединице) својом иницијативом и без помоћи артиљерије изведе једну мању али успелу операцију, којом приликом изгуби неколико људи. За ово је од стране француског команданта добио примелбу што није тражио да се та операција изведе уз припсмоћ артиљерије, те да се избегну или бар смање жртве.

Када му је наш официр, навикнут у Србији да штеди муницију, рекао да би требало много артиљеријске муниције утрозцити, па да се избгну жртве, он га је запитао: „Колико Вам је потребно па да добијете једног војника2“ дајући сам на ово одговор: „20 година, а за 20 година Француска би могла имати толико фабрика муниције колико би овде утрошила артиљеријских зрна.“

За време пробоја Солунског фронта 1918 године, као што је познато, на једном делу фронта 1 армије у првој линији, биле. су француске трупе, које се имале да заузму ровове и прву линију положаја, а затим да пропусте наше дивизије ради гоњења, због чега су наше трупе биле пришле одмах позади францускх трупа. Напад пешадије имао је отпочети у 5 часова јутра. Ја сам са својим пуком био позади иу непосредној близини једног француског пука, који се ни до 12 часова не крете из ровова тражећи непрестано да артиљерија туче бугарске ровове пред њиме. На моје питање упућено команданту једног батсљона тога француско пука, зашто се не крене на напад и да ли примећује да наше трупе лево и десно од његова пука напредују, одговорио ми је: „Па зар не чујете да Бугари још пуцају из рововар“ На послетку, у споразуму са командантом бригаде, кренуо сам свој пук и без и једнога губитка заузео ровове и положај, испред тога пука, заробив само једно митраљеско оделеље са 3 официра, 107 војника и 5 оруђа, које није ни давало отпор, јер није имало муниције. Као што се види, француски је пешак, ради уштеде у крви, тражио и "сувише од своје артиљерије.

Да ли је био могућ неспоразум између наше пешадије и артиљерије у оном смислу и степену какав је био код ф анцуза, и да ли је било потребе говорити о некоме неспоразуму између наше пешадије и аршиљерије у истом смислу2

У почетку ратова ми смо имали око 2000 активних официра, који су се, може се рећи, међусобно познавали. Истина старији официри нису познавали већи број млађих официра али зато су скоро сви млађи официри познавали старије, било лично, било из виђења или по чувењу. На главнијим командним положајима и у артиљерији и у пешадији, беху најистакнутији наши официри, који беху свима осталим врло добро познати,