Ратник

НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ 57

Када сам известио начелника дивизијског штаба да је утрошено 80 зрна, он ми је скоро љутито рекао: „Па то је исто као да си и цео батаљон упропастио. Знаш ли ти шта значи 80 метака у овим приликамарг Какав си резултат постигао са 80 метакар>“ Следовала су питања од стране начелника штаба. Међутим резултат је био више него сјајан, јер је, као најглавније, напад одбијен и положај задржан, а сутра дан сазнало се од дезертера да су и два непријатељска брдска топа потпуно онеспособљена за даљу употребу. И збиља та се оруђа нису више јављала са тога места.

Ове примере наведох ради документовања каква је била оскудица код нас у артиљеријској муницији и какво је гледиште, у погледу употребе артиљерије и утрошка артиљеријске муниције, владало и код наших команада.

Та штедња артиљеријских оруђа и артиљеријске муниције сугерирана је и нашој пешадији, те је ова више пута вршила напад без икакве артиљериске припреме, а тако исто одбијала и непријатељске нападе без артиљеријске помоћи. Управо наша пешадија није ни сматрала за облигатну артиљериску помоћ. И ја мислим да је наша пешадија, у погледу тражења артиљеријске псмоћи, била најскромнија од свих пешадија које су учествовале у светском рату, а исто тако да је била и најзахвалнија.

Све до Солунског фронта наша пешадија није ни знала за артиљеријску припрему ни од више часова, а камо ли од више дана; а за артиљеријски бараж чула је тек на Солунском фроту.

До евакуације Србије пешак је код нас сматран као најјевтиније борбено средство.

Колико је пешачке крви проливено да се сачувају спасу неколико артиљеријских оруђа или да се уштеди неко лико хиљада артиљеријске муниције.2

Да би се повратила једна наша пољска батерија, ја сам 20. октобра 1915 године код села Грабовца у Гружи, изгубио из одреда око .400 људи.

Дошавши на Солунски фронт и у додир са савезничким војскама, наш је пешак видео шта његови другови из савезничке војске, а нарочито Французи, траже од своје артиљерије и како они штеде њихову крв. па и сам почео тражити више од своје артиљерије, него што је раније тражио, али је и тада у том погледу, остао најскромнији од свих својих другова из савезничких војсака.

Наша војна управа, и ако је остала без икаквих извора за попуњавање своје смањене војске у људству, изгледа да се није могла брзо навићи на то да материјалом треба штедити