Ратник

66 РАТНИК

командири и команданти, сазнавши кров овакву везу, за рђаву ситуацију својих суседа, уместо да својом енергичном акцијом олакшају ситуацију евојих суседа, и сами су, без стварне потребе, напуштали положај и на тај начин својим суседима стварали још тежу ситуацију,

Други су пак чувши диспозицију виших команданата за промену положаја, напуштали своје положаје, не сачекавши наређења од непосредног предпостављеног, доводећи на тај начин своје суседе у тежак положај.

Овакав рад пешачких јединица доводио је у незгодан положај и артиљеријске јединице, на дотичним или суседним положајима, што је изазивало несугласице код командног елемента ова два рода оружја.

Из истог разлога и у истом смислу чинили су грешке командири и команданти артиљеријских јединица што је доводило и до истих последица.

Сем тога, оваква телефонска веза имала је, по који пут, штетног утицаја на морал и дисциплину трупа.

На морал су штетно утицали сви неповољни гласови, који су овим путем долазили до трупа, без потребе. Због борбене нервозе старешине са мање такта, правиле су недозвољне испаде према својим претпостављенима или потчињенима, што је заразно прелазило на друге, а штетно утицало на дисциплину у опште.

Намерно сам хтео проговорити коју реч више о овој телефонској вези, јер сматрам да је поред недостатака осталих средстава за одржавање везе између пешадије и артиљерије, и оваква телефонска веза била узрок, што је у минулим ратовима, долазило до несугласица између командног елемента пешадије и ратиљерије.

У место цишчевог предлога да учимо пешаке да воле и цене тобџије, ја сматрам да ће бити много корисније, да се сви ми учимо и научимо, да у будућим ратовима више ценимо крв својих војника, него ли ма какав ратни материјал, па више него ли и топове, још има артиљераца који препоручују да пешаци треба да гледају свој топ као своју заставу и да се око њега купе и да га својим лешевима штите, што сматрам да је посве погрешно, јер је топ за то да помогне и да штити пешака, а не обратно. Ако се и у будућим ратовима пође у рат са тим гледиштем да се не сме изгубити ни један топ, онда ће пешадија и у будуће бити нека врста артиљеријске телесне гарде, која има да се жртвује за своју. артиљерију топове. Сва борбена средства треба да су подчињена главноме · фактору у рату — човеку, а не обратно.