Ратник

НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ 67

Овим немислим да пешадија не треба да штити и чува своје топове и у опште борбена средства, већ да се са овим захтевом не сме ићи до онх крајности до којих се је ишло у минулим ратовима, где се је за 2—4 топовске цеви жртвовало по 3—400 пешака, само због неке уображене срамоте, ако би те цеви пале у руке непријатељу.

Ово је гледиште било потенцирано и нашим сиромаштвом у артиљерији и сазнањем да ће се сваки изгубљени топ појавити као минус у нашој артиљерији, који се у току рата не може никако или врло тешко попунити, пошто није било сопствених фабрика.

И држава и војна управа морају се постарати да се у будућим ратовима не појави оскудица борбених средстава, која би се морала надокнађивати крвљу и главама својих сопсвених војника, а нарочито недостатак артиљеријске муниције 'не сме се овим путем надокнађивати. У будућим ратовима ако се не жели дожинети катастрофа сопствене војске, не сме се чути израз: „Нема муниције“.

Довољно артиљерије и артиљеријске муниције; добро познавање аршиљеријског материјала и његове употребе од «стране артиљеријских а не пешачких официра, дисциплинована и морално јака пешадија са правилним појмом о својој ду„жности у борби; досадања узајамна љубав и поверење између наше пешадије и артиљерије и довољна количина свих средстава за одржање веза између ова два рода оружја, у будућим ратовима, одклониће сваки, па и најмањи, неспоразум шзмећу наше пешадије и артиљерије, односно између наших пешадијских и артиљеријских офпцира.

Пешгд. Пуковник, Мил. Ј. Јелисијевић

54