Ратник

138 РАТНИК

Академије, полаже пријемни испит одлично и 1. септембра 1896. године ступау ХХ1Х. класу питомаца ове школе.

Са одличним успехом свршава трогодишњи течај Ниже школе Војне Акадамије у Београду и 31. маја 1899. године буде произведен у чин пешад. потпоручника као деветнаести у рангу од 77 својих другова.

Обдарен поштењем, искреношћу, скромношћу, дружељубљем и осталим душевним особинама које сваком импонују, покојни је Душан био један од најомиљенијих другова у класи и тешко да би се могао поменути и један његов класни друг, са којим је он имао и најмању зађевицу.

После производства у чин потпоручника био је одређен за водника 2. пешад. пука „Књаза Михајла“ у коме је пуку службовао годину дана, па је премештен за водника 12 пешда. пука „Цара Лазара“, дајући ми врло пријатну и корисну прилику да

"са њим скоро две године заједно службујем, другујем, станујем

у једној соби и за једним столом ручам и вечерам.

Дуга борба за опстанак за време свог ђаковања и јака жеља да сопственим трудом постигне свој циљ т. ј. сврши одлично све школе, створили су од покојног Душана тако прекаљеног, озбиљног, савесног, преданог, мисленог официра и поштеног човека, да је још у другој години своје официрске службе премашао образовање идеално исправпог војничког старешине.

Душанова неисцрпна љубав ка служби и свом позиву и неизмерна вредноћа, тачност и савесност у вршењу дужности, дисциплинованост и коректност у целокупном официрском држању нису остали незапажени од његових предпостављених старешина, јер је већ после годину дана официрске службе предложен и у 1900. години одликован медаљом за војничке врлине, што је за њега била на само најправеднија награда већ и пострек за још јачи рад и вршење своје старешинске дужности.

Вршећи неуморно и најуспешније водничке дужности копојни Душан није губио из вида, да га у скорој будућности очекују веће дужности, већ се упоредо са најпреданијим радом у трупи, систематски спремао у вишим војничким знањима, пратећи најмарљивије новине у нашој војној литератури и пун потребног теорног знања јавља се 1902. год. за вишу школу Војне Академије полаже пријемни испит и ступа те године међ првим колом својих класних другова у ову школу.

По свршеној вишој школи Војне Академије 1904. г. био је неко време командир чете у 6. пуку, а већ 1905. г. као врло способан, вредан и дисциплинован старешина узет је за васпитног официра у Нижу школу Војне Академије, на којој је дужности остао до 1910. год., утичући врло повољно и корисно у напајању војничким духом и дисциплином питомаца 34, 35, 36, 37, и 28