Ратник

ГРЧКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ 39

Интензивност у саобраћају за време ове евакуације француске армије била је сваким даном све већа, а максимум је достигнут од 21. до 28. новембра (односно од 4—11. децембра по новом). У ово исто време постепено је напуштен и непријатељу остављен последњи крак наше државне железнице, тако: 21. новембра у 5 часова последњи евакуациони воз напустио је станицу Криволак, пошто је пре тога до темеља порушена, дигнуте скретнице и уништен водоцрп; истога дана отпочела је и евакуација ж. станице Демир Капије, као и упућивање празних композиција у Дојран за евакуацију Енглеза. У зору 23. новембра (6. децембра по новом) наш делегат за железничке послове при штабу француске источне армије отпочео је евакуацију Ђевђелије, коју је 27. истог месеца (10. децембра) после великих напора, а донекле и из непријатности причињених од стране савезничких органа, успео потпуно да заврши, тако да је сва државна имовина, ратни материјал, профијант и разна државна надлештва уз велики број избеглица био благовремено извучен и у Солун пребачен. Француска железничка чета је и станицу Ђевђелија потпуно уништила и упаљену напустила 28. новембра.

Евакуација енглеске армије са наше територије из области Дојрана на грчку државну територију вршена је железничком пругом Ђевђелија — Солун од 21.—28. новембра (4—11. децембра по новом), а по напуштању станице Ђевђелија, евакуација је настављена и у миру завршена железничком линијом: Килиндер—Карасули—Солун.

7. Савезничка војно-железничка служба у времену од напуштања српске територије па до доласка српке војске на солунски фронт.

По завршеној евакуацији савезничке француско-енглеске војске са наше на другу територију, првих дана месеца децембра 1915. год. сви напори команде савезничке војске на маћедонском фронту беху упућени хитном предузимању и извршењу потребних мера за одбрану Солуна.

Рад железничких органа француске Источне и енглеске Солунске армије саображаван је у потпуности намерама ГлавноКомандујућег јер су непосредно по завршетку повлачења из Србије од стране и једне и друге дирекције предузети многобројни послови, који беху колосалних размера и везани са знатним материјалним издацима. Тако:

1. Железничке пруге нормалнога колосека на грчком делу Маћедоније и то: а) Солун—Карасули (на правцу Солун—Скопље), 6) Солун—Соровић (на правцу Солун—Битољ), и 6) линија Солун—Килиндре )на правцу Солун—Серез—Драма—Дедеагач) усавршаване су за усиљени војни саобраћај и то прве две линије од стране Француза, а трећа од стране Енглеза. Утуране су