Ратник
НАША НАРОДНА ДУША 5
нифестује по неколико или и све ове гране, и то, или једновремено или у разним епохама.
Да би се створила или одржала, потребно је да народну душу ожитворавају извесне идеје.
Број оваквих идеја је врло мали и оне се појављују тешко и уводе споро. А да би оне могле имати утицаја на народну душу, ваља да уђу у крв народу и да постану саставни део њиховог карактера. Само тако оне задобијају огромну моћ, о њима се више не резонује и не дискутује, и на њих, разум нема више никаквог утицаја.
Кад ове идеје уђу једном у крв маси народа, т. ј. кад их он прими и призна, и кад престане да их даље дискутује, онда се оне тешко и веома споро мењају; њихова еволуција захтева дакле деценије векова.
Кад једна идеја престане да оживљава народну душу, онда пропада и цивилизација коју је она створила, и на рушевинама те цивилизалје, подиже се нова, према новим идејама, ако не дође до пропасти државе и народа.
У новом Веку јављају се и нове идеје: идеја једнакости, братства и слободе, идеја народности, идеја уједињења, идеја социјализма, идеја самоопределења народа, идеја комунизма и најзад идеја фашизма.
·" Средњи век је живео на две основне идеје: идеји религије и идеји феудализма.
Идеја, била она тачна или не, овако се одприлике развија: Њу прво усваја мали број присталица — апостола; они стичу велики престиж, било ауторитетом кога већ имају било интензивношћу свога веровања у идеју. Они затим делују много више сугестијом него убеђивењем. Они идеју просто намећу било личним престижем, било обраћајући се на човјечије страсти и осећање; никакав утицај се не добија, ако се они обрате једино на ум. Гомиле се никада не могу убедити објашњавањима и доказивањима „већ једино простим тврђењима.
Кад апостоли успеју да придобију известан број нових присталица, идеја почиње већ да бива дискутована и наилазиу почетку на општу опозицију, пошто се судара са стварима које већ постоје и које су усвојене. Апостоли страсно бране своју идеју, не што је она тачна — пошто је често нетачна — већ зато што су је они усвојили. Овим дискусијама идеја само добија и постепено јача. Она бива усвајана у целости, не после размишљања или резановања, већ једино из осећаја; масе их често усвајају само с тога што знају да је други оспоравају. Други јој прилазе простом имитацијом или заразом; тада се она врло лако и брзо шири и прима, и њен је триумф обезбеђен.
Кад идеја овако зацари код масе простог света, он је смарта као свету и радо полаже и свој живот у њену одбрану без ика-