Ратник

НАША НАРОДНА ДУША 19

рале живети на терену или стати па чекати да се жељезничка пруга оправи и доведе у ред. ј

И Врховна Команда, увиђајући тешко стање код своје [Г Армије, која је од Куманова надирала долином Мораве, оставила јој је пуну слободу: или да продужи наступање, не очекујући ништа из позадине, или да стане и да чека док јој снабдевање стигне. Без предомишљања ! Армија одбацује сваку идеју о заустављању и о чекању и надире до последњега даха. Она трпи оскудицу у храни, а нарочито у одећи и обући; многи јој војници иду сасвим боси; она оскудева и санитетским материјалом а бори се са грипом који бесни по свима трупама; она трпи оскудицу у муницији и нема је ни за један добар дан борбе! и т. д.

Све то не може да заустави ову храбру Армију, која јури ка северу из борбе у борбу и руши све пред собом: Бугаре, Аустријан це, Немце. Кад која трупа војника наиђе на своје домове, старешине их пуштају на 2-3 дана, колико само да их обиђу, и наређују им да се одмах врате и да стигну своју команду. И дични јунаци, враћају се сви без изузетка у своје јединице и продужавају без протеста да врше своју свету дужност, као да нису ушли у седму годину ратовања.

И ови исти војници истрајали су још и целу 1919. год. и неколико месеци 1920. год. све до демобилизације. У несређеном стању, у коме су се налазиле области преко Дунава, Саве и Дрине, они су одржавали ред, чували границе, па су водили чиртав рат са Аустријанцима у Корушкој; ослободили ову покрајину од инвазије и освојили Целовац. |

Заиста ретка истрајност! Ниједна друга раса није ју манифестовала у овим ратовима у толикој мери. Не смем тврдити да ниједна од њих не би била у стању да се са нама пореди, али се ниједној није дала прилика да то и на делу докаже, као што смо ми доказали.

С друге стране, ми смо у току ратова, присуствовали рушењу истрајности код многих народа и војсака и видели катастрофе које су их снашле, као последице овога рушења. Поређање нас може потпуно задовољоти, јер су догођаји истакли нашу расу на једно од првих места.

Карактерне врлине које красе нашу народну лушу, одржале су се дакле у истој сили, за цело време рата, т. ј. за више од шест година. Шта више, може се рећи, да су се оне баш на крају рата, у завршној офансиви у 1918. год. најјаче манифестовале. Одлични и зачуђавајући резултати ове офансиве поглавито су плод наше моралне снаге. Материалну надмоћност имали смо само у току неколико дана у почетку офансиве, док је трајад пробој фронта; доцније су материалне снаге биле приближно једнаке, док најзад, ми нисмо постали несумњиво слабији. Исто тако ни знанствена снага није оскудевала нашим непријате-

2»