Ратник

18 РАТНИК

У том очекивању пролази и права половина 1918. године. Најзад, у лето те године почињу припреме за озбиљну и велику офанзиву. Све сето ради у тајности, али није могло остати тајна за нашега интелигентнога војника. Он је одмах схватио што се спрема, и по обиму припрема увидео је да ће то бити нешто озбиљно. А то је оно што он једино жели и очекује. Неколике делимичне офанзиве, унапред осуђене на неуспех, нису му биле по вољи. Он јежелео улагање све снаге и одлучну борбу и победу. То му је прилика дата 1. септембра (по ст).

Овај дан је један од најсветлијих у нашој историји. Он је почетак наше велике епопеје која нас за 6 недеља доводи са Солунског фронта на Дунав и Саву.

Једним силним замахом извршено је дакле ослобођење целе поробљене Отаџбине, и без застоја се прелази Дрина, Сава и Дунав и поседају сви крајеви у којима живе јужни Славени у већини. Већ 18. новембра (по ст.) прокламовано је у Београду уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Доиста огромни резултати! |

После шест година ратовања, српска војска извршује право чудо у историји ратова. За 46 дана, она под борбом и страшним општим околностима прелази округло 600 километара! То чини 13 километара дневно.

Гоњење 1806. год. после победе код Јене, које се узима као најбољи пример у Историји ратова и Стратегији, даје нам овакве цифре за Султов Корпус: 14 октобра добили су Французи битку на Јени; 5. октобра Султов Корпус гонећи разбијене Прусе стигао је пред Либек, прешав око 390 км. за 22 дана, или 17 километара на дан.

И' ако на први поглед изгледа да су Французи 1806. год. показали јаче напрезање него ми у 1918. год. ипак у ствари, поређење иде потпуно у нашу корист, једно стога што је Француски напор по времену трајања био два пут краћи, и друго за то што Французи нису наишли на систематски покварене комуникације нити на остале тешкоће са којима се је наша војска имала да се бори.

Вредно је овде навести страшне опште околности, под којима је наша офанзива извршена, и на које сам мало горе учинио алузију. Познато је да једна једина жељезничка пруга везује са севером; та је пруга Солун—Скопље—Ниш— Београд. Она је од Немаца систематски била порушена, тако да је снабдевање наше војске овом пругом било онемогућено. Исто су тако били покварени и мостови на обичним путовима, а и сами путеви били су толико искварени да камиони нису могли циркулисати. Снабдевање наших група из позадине било је дакле немогуће; ништа им се није могло дотерати. Оне су дакле мо-