Ратник

НАША НАРОДНА ДУША 17

Остатак се брзо опоравио и виталитет расе појавио се одмах и у свој својој снази. При доласку Престолонаследника Александра, у априлу 1916. год. приређен му је дочек од наших трупа на Еспланади на Крфу. Са убеђењем, које је ишло до суза, посматрали смо тада дичне наше војнике, поређане као б6орове, са светом ватром и пуном надом у очима. Ко их је тада видео, тај није могао очајавати. Кад овакви синови чине једну расу, њена је будућност загарантована.

Без губљења и једнога дана наша се трупе превозе у Солун, и чим су примиле сав материјал, оне гордо дефилују кроз ову космополитску варош и одлавзе на фронт, капију Отаџбине.

И ако непријатељ неће да верује, мртва војска је васкрсла! Ускоро му се даје прилика да то осети. На Горничеву и Кајмакчалану, сусрећу се наши васкрсли пукови са Бугарима, и после очајних бораба, у којима су обе стране развиле све своје снаге, победа остаје нама. Српски соколи су доказали да су живи и још једном потврдили да је њихова енергија насаломљива. Народна душа, кована вековима, прекаљена на Куманову, Церу, Сувобору и у повлачењу кроз Албанију, показује се и на Горничеву и Кајмакчалану у својој величини и односи у своју златну књигу победа ове две нове речи, које тако дивно одјекују у нашим ушима!

Бугари узмичу ка Битољу, и желе да га сачувају „немачком помоћи; савеници их потискују и српске дивизије при |томе надирању оперишу у луку Црне реке на добро познатим „Чукама“. И после многобројних бораба, оне заузимају најважније висове у овом планинском земљишту и решавају судбину Битоља. Евакуишући га немци у своме комуникеу признају да га напуштају због српских успеха у луку Црне реке.

Прва епоха на солунском фронту славно је дакле завршена за српску војску. Она је и овом приликом доказала, да је остала непромењена. Једним налетом она је отворила врата Отаџбине ушла у њу гордо и победоносно. Никакви утицаји нису могли пореметити њене високе моралне особине, дубоко урезане у души народној.

1917. године прешла је без великих догађаја. Војске су биле на фронту једна према другој и водиле су рат исцрпљења. као у погледу материјала, тако и у погледу нерава. Победу ће имати онај, који дуже истраје. Непријатељ, знајући то врло добро, користи овај застој у операцијама и гледа, да вештом пропагандом утиче на морал нашега војника И да га поколеба. Узалудан труд. На прсте се могу изабрати војници, који су овој интензивној пропаганди подлегли. Маса остаје непоколебљива као стена, чврсто решена да се у Отаџбину врати једино као победилац.

РАТНИК св. У!Т. 1923. 2