Ратник

16 РАТНИК =

елементом и са глађу изнео је још једном на видик, колико је добро прекаљен челик од кога је наша народна душа сакована!

После страховитих перипетија изнурена и бројно сведена на трећину, стигла је српска војска на Крф. Она је савладала све тешкоће у Албанији, за коју су наши непријатељи злурадо били изјавили да ће бити наш гроб. Нико од њих није доиста могао рачунати, да ће физичка, а нарочито морална снага нашега војника бити толико силна, да после три године ратовања, савлада овако џиновску препреку. Српска ју је војска међутим савладала, јер је њена воља била несаломљива, а њен виталитет чврст као кристал!

Ако се на муци познају јунаци, ово је доиста била једна наука, веома погоднча за распознавање јунака и карактера. Увек ћу се добро сећати, како се је тачно изразила једна висока личност наших савезника, кад се је повела реч: коме Срби треба највише да су захвални што су успели да пређу Албанију 2

„Што су прешли Албанију, Срби имају највише да благодаре себи самима“ рекао је тај наш савезник. И доиста, тачнија се оцена не може дати. Војска са слабим карактером и не стабилизованом народном душом подлегла би још пре доласка до Албаније; она би капитулирала још у старим границама Србије и нашла би сасвим логично, да је сваки даљи отпор немогућ, као и стотину других јаких разлога. И ја не верујем, да би јој се могао много на томе замерити.

У српској војсци и српском народу, међутим, није никоме ни на памет пала идеја на капитулацију! Зар јунаци са Куманова, Цера и Сувобора могу да мисле на срамну предају! Образ и дужност на првоместо, а све остало долази после. И ишло се до краја. о

Упоредите ово наше држање, са са мало херојском капитутулацијом Бугара, после пробоја њиховог фронта у 1918. год.

им су се наше трупе приближавале старој бугарској граници, Бугари су одмах молили за мир и примили све услове победилаца. Међутим, њихова је ситуација у то време била несравњено погоднија но наша у 1915. год. и они су могли давати отпотра још дуго и дуго времена. Али бугарска ма да је много доцније ушла у рат него ми, није више била у стању да истраје. А ко не истраје, тај открива слабост свога карактара и подлеже. Ово треба добро упамтити.

По долазку на Крф, још од првога дана почела је реорганизација наше војске. Нажалост, трошно тело није могло имати исту чврстину, као наша силна народна душа, и острво Вида је препуњено гробовима наших синова, у колико нису спуштени у наручја морске пучине!