Ратник

ПОТРЕВНЕ РЕФОРМЕ 29

посредног додира са војницима, т. ј. који су били на положајима командирским и нижих команданата биће сасвим појмљиво.

Па не само у рату, већ и у миру било је у сваком пуку таквих неваљалаца и неваспитаних људи, за које није значило ништа бити кажњен затвором. Такви су неваљалци најчешће бивали од природе бистри људи који су се добро чували да не направе какву кривицу судске природе, јер су такви типови обично знали разликовати за шта се кажњава дисциплински а за шта судски. Овакви покварени типови и неваљални натеривали су увек свога командира да према њима мора да употреби законски недозвољене мере.

Према томе за овакве покварене људе, казна строгог затвора (са везивањем) не може ни бити ни срамна ни безчастећа како вели писац.

Ова казна није ни намењена за добре војнике, већ за оне код којих су превладале страсти, те када не помажу лепе речи, опомене, укори и савети па ни одузимање слободе, долази ова телесна казна, као најнепријатнија и најтежа, као последње дисциплинско средство. С тога наша дисциплинска уредба, и предвиђа да се овом казном могу казнити у миру само они редови, који су већ били кажњени судски или дисциплински казном затвора.

Уношењем ове казне у нашу уредбу о војној дисциплини изгледа да се хтело, да се старешинама да једно ефикасније средство од казне затвора, а при том да се применом ове казне искључи законом недозвољена туча, која се била доста одомаћила за време рата.

Према овоме, као што се види, ова казна није унижавајућа, као што не стоји ни то да је није диктовала никаква потреба, која се не би могли заменити другим начином, а тако исто није ни излишна.

Што се пак тиче њенога дејства и корисности односно штетности ја не бих могао рећи да је ова казна била од рђавог дејства и да је била дирекно штетна као што тврди писац.

Од рђавог дејства и штетна била је само онда, када је употребљена из недовољне смотрености старешина и када је била неправена, али то не значи да је у опште та врста казне од рђавог дејства и да је штетна. Ја мислим и да ће се г. пуковник Дабић сложити са мном у томе, да је свака казна штетна и рђавог дејства која је неправедна. Чак и похвала је и награда како штетна тако и од рђавог дејства када је неправедна т. ј. када није заслужна.

С тога налазим да ова казна будући је намењена онима код којих су већ рђаве навике прешле у крв, који су индиферентни према свима осталим дисциплинским мерама, сасвим је умесна и корисна и као таква треба да остане.