Ратник

40 | РАТНИК

било веома штетно, како за ауторитет старешина, тако и по дух и дисциплину војске и овај би принцип био у опреци са начелима права кажњавања.

Ово би у ствари било једна врста помиловања. Дајући старешинама у неколико ово суверено право, нема сумње, створила би се код извесних старешина пријатна популарност, али то би у суштини знатно кварило правилно функционисање те огромне војничке машине.

Ако би сада сваки старешина хтео да се користи овим својим правом па и радо га примењивао, као што се то сада чини пооштравањем казне, могло би се десити да казна докле дође до министарства војног просто исчезне. На тај начин десило би се, да право кажњавања нижих старешина у појединим моментима престаје. А сме ли се дозволити да претпостављени старешина буде лишен права кажњавања 2

У ствари право кажњавања биће му одузето, кад потчињени зна, да та казна може бити редуцирана од свију редом виших старешина и најзад можда сведена на нулу.

Неоспорно је, да има старешина у војсци, који тако рећи не размишљају ни мало при избору врсте казне и при одређивању висине ових и који идеалишући за епитетом „Гвоздени сипају као из рукава казне затвора сматрајући да је у томе сва строгост дисциплине,“

Обрнуто пак има таквих, који су претерано штедљиви са казнама и који прећуткују многе грешке својих потчињених ради лажног угледа и гласа своје јединице или команде.

За осуду је како једно тако и друго; јер нити се сме дозволити да старешина греши при одређивању врсте и величине казне и тиме себе преставља као строгог старешину — „гвоздену руку“, нити пак нрикривање грешака својих потчињених или пак благо кажњавање.

Свакако потребна је нека контрола виших старешина и неко исправљање, али никако се не сме вршити то исправљање ауторитативним пооштравањем, ублажавањем или поништавањем изречених казни.

Та контрола и то поправљање нижих предпостављених старешина треба да се врши веома опрезно, чувајући ауторитет нижих претпостављених, указујући им само на њихове грешке. У оним пак случајевима где се понављају грешке у избору врсте и висине казне или где се види да је висина и неодмерена казна последица заслепљене јарости, виши старешина је дужан и позван да се умеша и да у интересу дисциплине интервенише, узимајући на одговор таквог нижег претпостављеног а у поновљеним случајевима таквог старешину треба одмах сменити са мотивацијом да је неспособан да заузме старешинско место.