Ратник

НЕКРОЛОЗИ 131

ј МАЈОР БРАНКО ВУКОСАВЉЕВИЋ

Ф Заступник Команданта Аеропланске Ескадре и командир 1. српске ескадриле погинуо је 19. јуна 1919 прликом пада са авијона.

Јутарњи летњи дан, пун сјаја, свежине, мамио је све живо напоље да би се надисали опојног, мирисавог јуратњег зрака. Том јутарњем сјају, небеском плаветнилу сви се диве, сви у њему уживају; али нешто више, што су остали смртни, лишени тог задовољства, немају га, не осећају га и осећају га авијатичари које је природа обдарила изванредним осећајима.

Кад се природа буди када јутарњи пурпурни зраци сунца на хоризонту тек наговештавају живот дана, тада се диже у безграничну висину са безграничним усхићењем и неизмерном радашћу, одушевљени авијатичар, да први, пре свију поздрави златне сунчане зраке, и да види сву чар, лепоту, коју рађање сунца пружа. И звучни мотор са својом ритмичном мелодијом, својом умилном музиком објављује свемиру дан новог живота.

Ето, тим осећајима, том љубављу био је надахнут једног јутарњег дана да се наш командант Бранко вине у вечити свемир својим лаким, омиљеним авијоном, који је он више обожавао него ма шта друго. Винуо се у вечити свемир, да се више никада не врати;да и сам буде вечит.

И ако је од тог кобног дана прохујало више лета, ипак, ми, млађи проговоримо о своме омиљеном Команданту, јер је то он са пуно права заслужио. И то не само овај уобичајени некролог, већ и много више: признање, захвалност и успомену свију и сваког правог родољуба ове државе.

Артиљеријски мајор-пилот Бранко Вукосављевић, рођен је у Неготину у Вељковој Крајини 23. марта 1887. год. од оца Василија, а мајке Фрусине. Основну школу свршио је у Неготину, а целу гимназију у Неготину и Зајечару, где је 1905.год. одлично положио испит зрелости. Исте године месеца септембра из љубави према војничком позиву ступио у војну академију, у којој је провео 4 године студирајући озбиљно и одлично војне науке.

По свршетку Војне Академије одмах је ушао у трупу, пун одушевљења, воље и енергије; радостан што ће моћи своје стечено знање пренети на своје војнике, што ће моћи спремити народну узданицу. И ту, у трупи спремајући војнике, који ће после неколико година показати сву своју вредност, и пожртвованост у Балканским ратовима.

У оба Балканска рата учествовао је активно, показујући у свакој прилици своју велику храброст и спрему.

Чим је објављем рат малој Србији од стране бивше А.-Угарске, постављен је за командира 6. Шкодине батерије са којом је учествовао у свима борбама 1914. године око освајања Фоче, а

ож